Džo Bajden je prvi demokrata koji ne dolazi sa Juga a da je uspeo da pobedi u Džordžiji. Jedna od teza kako je Džordžija postala „plava“ vodi nas do Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine, posle kojih je Atlanta postala još primamljivija za velike korporacije koje su počele da se sele u taj grad, a sa njima dolaze mladi i obrazovani i uspešni, koji su većinom „plavi“. S vremenom se menjala demografska slika i dve i po decenije kasnije demokrata je pobedio.
Zapravo, Donald Tramp je na ovim izborima imao većinu u okruzima sa većim gradom od 300.000 stanovnika samo u tri slučaja.
Čak i u izrazito „crvenim“ državama Tramp je gubio u urbanim sredinama, često sa velikom razlikom. Jedan od većih gradova (više od 300.000 stanovnika) jeste Vičita u Kanzas Sitiju, a druga dva su u Oklahomi (Oklahoma Siti i Tulsa), u kojoj je poslednji put demokrata osvojio elektorske glasove 1964, a poslednji put je demokrata u jednom okrugu imao većinu 2000. godine.
Ako se statistika stavi na stranu, jedini veći značajniji grad, dakle, u kom je Tramp imao većinu jeste Oklahoma Siti, a čak je i u tu razlika bila minimalna, manje od 3.500 glasova. Tako da je i u jedinom „ozbiljnom“ Trampovom gradu Bajden jedva izgubio.
Ovakav sukob urbane i ruralne Amerike nije zabeležen od 1920. godine kada je prvi put popis pokazao da više ljudi živi u gradovima – što je tada izazivalo sukobe velikih gradova sa imigrantima i provincije i između ostalog rezultiralo i prohibicijom, pa potom dovelo i do uvođenja strožih propisa useljavanja 1924. godine. Zato Trampova antiimigrantska politika nije morala da predstavlja samo podilaženje ksenofobičnim sentimentima pojedinih republikanskih glasača, već je imala i republikanski interes na duže staze u vidu.
Cela analiza američkih izbora objavljena je u specijalu u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. novembra
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju Njujork tajms na srpskom jeziku
Tagovi
