Ubedljivo najbolja kolumna u istoriji svih kolumni, ikad

Izvinjavam se svim luzerima i hejterima, ali moj koeficijent inteligencije je jedan od najviših, i svi to znaju. Zato vas molim da se ne osećate glupim ili nesigurnim. Niste vi krivi. Tokom čitavog života, moje dve najveće prednosti su bile mentalna stabilnost i to što sam baš pametan. Mislim da bi se za mene moglo reći ne da sam pametan, nego da sam genije… i to veoma stabilni genije!

Bez brige: svaki put kada govorim o hejterima i luzerima, ja to činim sa velikom ljubavlju i posvećenošću. Nisu oni krivi što su rođeni tako sjebani!

Oni koji me podržavaju su najpametniji, najsnažniji, najvredniji i najlojalniji ljudi koji su ikada postojali u istoriji ove zemlje. Najbolja publika ikad!

Mnogi kažu da sam baš ja najbolji pisac u 140 karaktera na svetu. A ja im odgovaram: lako je kad se zabavljaš. Mada, moja prava umetnost je postizanje dogovora. Neki drugi ljudi pišu poeziju, neki prelepo slikaju. Ja se dogovaram. Ložim se na to.

Ono na šta se ne ložim je zima. Ovde je ledeno i skoro da pada sneg – treba nam globalno zagrevanje! Dajte mi čist, lep i zdrav vazduh, a ne to sranje o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju. Umoran sam od tih gluposti. Čitav koncept globalnog zagrevanja izmislili su Kinezi, da bi srušili američku ekonomiju. Jedino globalno zagrevanje oko kojeg treba da brinemo je ono koje bi bilo posledica nuklearnog naoružanja u rukama ludih ili nekompetentnih političara!

Imajte na umu i da ove nove, „ekološki čistije“ sijalice mogu da izazovu rak. Budite pažljivi – idioti koji su ih smislili ne haju za to. Ista stvar je i sa vetroparkovima: postoje studije koje jasno ukazuju da farme na pogon vetra doprinose globalnom zagrevanju.

A vakcine? Zdravo dete ode lekaru, upumpaju mu veliki broj vakcina, dete se ne oseća dobro i – AUTIZAM. Ima mnogo takvih slučajeva! (Sad mi svi love greške, znam. Ja velikim slovima pišem neke reči samo da bih ih istakao, ne zato što mislim da treba da budu velikim slovima.)

Da, mnogo kombinovanih vakcina maloj deci izaziva autizam. Nisam ja protiv vakcinisanja, samo nisam za tu jednu veliku dozu. Raširite to malo.

Kad smo kod dece, mora da se uradi nešto sa tom decom koja nestaju, koju grabe perverznjaci. Ima previše takvih incidenata. Rešenje je brzo suđenje i smrtna kazna. Rešenje za one koji zapale zastavu naše zemlje je godinu dana u zatvoru i gubitak državljanstva.

Pogledajte i teroriste. Da su, na primer, moroni koji su pobili one ljude u Šarli ebdou samo sačekali, taj časopis bi se sam ugasio. Kad nema novca, nema ni uspeha!

Često me pitaju i šta mislim o ženama. Jaoj, čudna mi čuda. Niko nema više poštovanja prema ženama od mene! A možda sam malo staromodan, ali ne volim da vidim žene u uniformi. A ako je neka žena neatraktivna, ja to neću reći, jer uvek insistiram da budem politički korektan.

Za kraj, nikada nisam video neku mršavu osobu da pije koka-kolu bez šećera.

***

Već negde kod prve rečenice bilo je jasno da ove redove nisam pisao ja. Oni su – verbatim, što bi rekli Amerikanci, odnosno maltene reč za reč – preuzeti iz nasumičnih tvitova 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Samo iz tvitova: nema tu ništa iz njegovih javnih nastupa, nema gluposti koje je bupnuo ni laži koje je izgovorio, nema rasizma; ni onoga da, kad vidi lepu ženu, odmah mora da je uhvati za vaginu.

U prethodne četiri godine Americi i svetu dogodila se vladavina Tviterom i vladavina Tvitera. Donald Tramp je samo u prvoj polovini 2020. tvitovao u proseku 33,2 puta na dan: samo 5. juna 2020. napisao je okruglo dve stotine tvitova. (Inače, u jednom televizijskom intervjuu pošto je izabran za predsednika, naveo je da će društvene mreže koristiti „vrlo uzdržano, ako i uopšte“.) Čak ni neki majstori na srpskom delu Tvitera, koji kao da se samo time u životu bave, ne postižu Trampov ritam.

Najtoksičnija društvena mreža možda je i prava mera za predsednika koji je sipao otrov gde god je stigao; na njemu je počeo svoj politički uspon, lažima o mestu rođenja Baraka Obame, na njemu nastavlja da podstiče teorije zavere.

Da smo se bavili ljudima koje je uvredio, kao kada je Arijanu Hafington nazvao „psetom“ ili pohvalio njenog muža što ju je, tako ružnu, ostavio zbog drugog muškarca; kada je Meril Strip, samo zato što je govorila protiv njega, nazvao najprecenjenijom glumicom u Holivudu; kada je podržao paparace koji su fotografisali golu Kejt Midlton – „Ko ne bi voleo da zaradi od toga?“, pitao je; da smo pomenuli samo koliko puta je medije koji su pisali ono što mu se ne sviđa nazvao „fejk njuz“; da smo stavili pretnje VELIKIM SLOVIMA, između ostalog da će sravniti sa zemljom Iran ili da će se potući sa Džoom Bajdenom i Džonom Stjuartom, ovo bi se možda pretvorilo i u ubedljivo najdužu kolumnu u istoriji svih kolumni, ikad.

Ali ne bi bila ništa bolja ni pametnija.

***

*Kolumna Marka Prelevića je originalno objavljena u aktuelnom Nedeljniku