LA PAZ, Bolivija – U doba kada su nacionalizam, dezinformacije i pandemija postali velika pretnja po demokratiju, jedna relativno mala država, Bolivija, koja je tokom istorije duge 195 godina navikla na političku nestabilnost, uspela je da organizuje slobodno i pošteno izjašnjavanje građana.
Sve to, da uspeh bude još veći, dogodilo se u jeku ekstremne polarizacije i rasnih podela i posle nasilnih protesta, sa biračima koji su bili nepoverljivi i sa jednim od najgorih žarišta koronavirusa u svetu.
Luis Arse, bivši ministar ekonomije, pobedio je sa 55 odsto glasova, što je jasan pokazatelj da je veći deo zemlje prihvatio socijalistički projekat njegove partije. Masovni protesti i nasilje od kojeg se strahovalo nisu su dogodili. A izlaznost je bila na istorijskom nivou – skoro 90 odsto.
Politički analitičari kažu da je ovo skoro neverovatno dostignuće imalo koren u iscrpljenosti neizvesnošću, ali i u jasnom planu za glasanje koji je donela vlada, i obećanju kandidata koji je izgubio da će poštovati ishod.
U susret izborima održanim 18. oktobra, Bolivija je bila intenzivno podeljena na pristalice i kritičare Eva Moralesa, grandioznog bivšeg lidera koji je bio prvi predsednik iz nekog od domorodačkih naroda.
Četrnaest godina Morales je vodio Boliviju, za to vreme izvukavši na hiljade ljudi iz ekstremnog siromaštva. Među njima su mahom bili bolivijski Indijanci, koji su vekovima bili na marginama društva. No izgubio je podršku kada je počeo da proganja svoje protivnike i novinare i potčinio sebi sudsku vlast.
Krajem 2019, njegov pokušaj da se kandiduje za četvrti mandat okončan je optužbama za izbornu krađu. I demonstranti i policija i vojska tražili su od njega da odstupi, pa je, sateran u ćošak, napustio zemlju. Njegove pristalice nazvale su sve to državnim udarom.
U turbulentnoj godini koja je usledila, zemlju je vodila privremena predsednica Žanin Anjes, koja je proganjala Moralesove saveznike i prestrašila dobar deo domorodačkog stanovništva svojom retorikom.
Nakon što je ona preuzela vlast, najmanje 23 civila ubijena su tokom demonstracija Moralesovih pristalica. Odgovorni su bili državni agenti, pokazuje izveštaj Međunarodne klinike za ljudska prava sa Harvardove pravne škole i Univerzitetska mreža za ljudska prava. No niko nije odgovarao.
Izborni dan suočio je Moralesovog izabranog naslednika Arsea i bivšeg predsednika Karlosa Mesu.
Kako se približavalo glasanje, i jedan i drugi tabor kipteli su od besa. Nije bilo previše poverenja u izborni sistem, a postojala su strahovanja da će rezultat – kakav god bio – dovesti do nasilja na ulicama Bolivije.
No zemlja je, u odgovoru na krizu iz 2019. i veliko nepoverenje u izborni sistem, pokušala da na brzinu zakrpi što se zakrpiti moglo.
Promenjena je čitava državna izborna komisija. U mesecima pre izbora, ona je sprovela široku kampanju edukovanja birača, koja je uključivala oglase i reklame na televiziji, radiju, u novinama i na društvenim mrežama. Cilj je bio obavestiti što više građana da su se dogodile promene u izbornom sistemu.
„To je podiglo poverenje“, kaže Naledi Lester, ekspertkinja koja je, ispred Karterovog centra, posmatrala izbore.
I ponašanje autsajdera je pomoglo da sve prođe bez problema. Mesa je priznao rezultate dan posle izbora, čim je, na osnovu izlaznih anketa, postalo jasno da je Arseovo vođstvo nedostižno.
Mnogi u Boliviji kažu da je visoka izlaznost i relativno spokojno ponašanje rezultat želje da se zemlja vrati demokratskim normama nakon turbulentne godine.
U redu za glasanje, mnogi Bolivijci su rekli da je čin glasanja – i poštovanje rezultata – moralna obaveza.
„Nije trebalo ni da se nađemo u ovom problemu“, kaže Veronika Roča (38), koja je glasala u La Pazu. „Nažalost, bilo je tako. A iako je staza ka budućnosti možda teška, vreme je da počnemo da ponovo gradimo institucije.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak aktuelnog Nedeljnika
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
