Kako je korona ubrzala digitalizaciju industrije dostave

Novonastala zdravstvena situacija snažno je promenila potrošačke navike građana kako u svetu tako i u Srbiji. Radi svoej bezbednosti građani se okreću iz ranijih fizičkih kupovina po prodavnicama i sve više bira naručivanje putem interneta. Dinamičan rast digitalizacije usluga doneo je značajne promene na tradicionalnom tržištu roba i usluga a uticaj digitalizacije na život ljudi, privatni i poslovni je sve veći.

Stanovništvo zemalja članica EU koristi savremene tehnologije, internet i aplikacije za niz aktivnosti: od zabave i korišćenja društvenih mreža, preko komunikacija, do naručivanja hrane, svakodnevnih sitnica i koriščenja bankarskih usluga. Danska, Holandija, Švedska i Finska imaju najaktivnije korisnike interneta, a slede ih Velika Britanija, Luksemburg, Estonija i Malta. Španija, na primer zauzima 10. mesto. Za poređenje, stanovništvo Rumunije, Bugarske i Grčke su najmanje aktivni prema poslednjem Indeksu digitalne ekonomije i društva, koji objavljuje Evropska unija.

Novi poslovni modeli koji koriste „ekonomiju deljenja“ i sve veća integracija u industriju dostave (kurirske službe i firme za dostavu svega i svačega) dovode do zabrinutosti da može doći do poremećaja na tržištu koje je rezervisano za etablirane kompanije a da će poslovni modeli velikih kurirskih službi, pošta i javnih dobavljača poštanskih usluga biti marginalizovan u budućnost širenjem prvenstveno poslovnih aktivnosti velikih online prodavaca i pojavom novih start up učesnika na tržištu.  Sa porastom e-trgovine, zahtevi pošiljaoca i primaoca za fleksibilnošću i kvalitetom isporuke povećavaju se, što dovodi do sve složenije logistike isporuke. U isto vreme, digitalizacija omogućava inovacije i povećava produktivnost. Upotrebom novih tehnologija, kvalitet isporuke raste unazad već nekoliko godina.

Brzina isporuke je jedan od najvažnijih faktora korišćenja kurirskih službi za dostavu. Za uspeh na tržištu je presudno da naručena roba stigne do primaoca na najbrži mogući način – jer zadovoljstvo kupca predstavlja jedan od najvažnijih aspekata zbog kojeg će potrošač da odabere uslugu dostave i sledeći put, odgovorio je Branimir Đurović, iz španske start up kompanije za dostavu – Glovo, koja je više od godinu dana prisutna u 6 gradova u Srbiji i to u Beogradu, Pančevu, Subotici, Nišu, Novim Sadu i Kragujevcu, za sada. Prosečno vreme isporuke u toj kurirskoj službi za dostavu namirnica i kućne higijene iz prodavnica, hrane iz restorana je ispod 45 minuta.

U Evropskoj uniji postaje sve raširenija kupovina namirnica i naručivanje farmaceutskih proizvoda preko firmi za dostavu. Praktično dostavljač/kurir kratko vas kreditira, kupujući umesto vas u radnji koju ste odabrali, i dostavlja robu vam na adresu koju ste prilikom poručivanja označili. Ta navika je zaživela i kod građana u Mađarskoj i Rumuniju, a uslugu sve više primenjuju i stanovnici Beograda. Kupac želi tačno da zna kada mu roba stiže, prokomentarisao je Đurović o navikama kupovine kod nas i u Evropi. Snažan rast od 300% naručivanja preko aplikacije Glovo gledano na godinu dana u odnosu na period novembar 2019, novembar 2020, pokazuje da u Srbiji ima potencijala za rast i razvoj e-trgovine i da građani prihvataju takvu vrstu naručivanja kao poželjnu.

Praćenje dostave jedan je od najvažnijih faktora za naručioca usluge u ovom veku. Veće kompanije za isporuku već su se prilagodile ovoj potrebi svojih naručilaca a manje i lokalne firme za dostavu se ubrazno pripremaju. »Današnjem kupcu je jako važno da preko aplikacije na mobilnom telefonu uvek bude svestan gde mu se porudžbina nalazi u određenom trenutku i kada može da očekuju da će mu stići na zadatu adresu. Ta usluga se takođe pokazuje kao važna ako se narudžbina ne isporuči na vreme, jer na taj način može da prati gde je roba i da li se dostavljač možda izgubio, istakao je  Branimir.

Naš sagovornik je rekao da je ranije primećeno da online naručivanje nudi veći komfor za svakodnevna snabdevanja domaćinsta. Međutim, od početka pandemije veliku važnost ima i zdravstvena sigurnost kao nova važna komponenta koju aplikacije za naručivanja omogućuju. Praktično, vi više ne morate da ddođete u kontakt sa novcem i drugim ljudima jer kreiranjem liste potrepština i plaćanjem karticom preko interneta smanjujete mogućnost za fizičkim kontaktom sa drugima na prosti minimum.

Dostava biciklom pokazuje se kao važan faktor. Sve dok dronovi nisu u stanju da isporuče pakete, najbolje rešenje u industriji dostave i isporuke izgledaju kurirske službe koje koriste klasični ili električni bicikl, električni trotinet ili skuter. Glavni razlog za to je ekonomičnost. Zbog zakonske regulative, bespilotne letelice i autonomna vozila, ma koliko zvučali primamljivo, verovatno neće biti dostupni u urbanim oblastima. Iz tog razloga, najjeftinije i najefikasnije rešenje su dostavljači na biciklima. U poređenju sa kurirskim službama koje koriste automobile, dostavljači na biciklima nemaju nedostatak kada je u pitanju brzina a prednost je što njihovo održavanje košta razumno manje nego druge vrste vozila.

Sve analize i diskusija pokazuju da se ne očekuju značajniji poremećaji na tržištu sa digitalizacijom industrije dostave. Umesto toga, odvija se transformacija u kojoj se ustaljeni poslovni modeli i dalje razvijaju, kao odgovor na promene u potražnji i tehnologiji. Promene u trgovini na malo koje pokreću e-trgovina nude veliki potencijal za rast u industriji dostave. Dolazak španske kompanije Glovo na tržište i drugih kompanija i njihova digitalizacija usluge dostave vodi ka tome da ponuda usluga na tržištu bude bolja i pristupačnija svima kao i da se dalje razvija ta industrija.

Budući da su pripadnici Generacije Z odrasli u svetu pametnih telefona i kupovine na mreži, prihvatanje tehnologije postaje sve rasprostranjenije u svakom aspektu života.

Gde je tu Srbija?

Srbija je na početku digitalizacije industrije dostave. Na tržištu pored velikih igrača koji pokrivaju celu Srbiju (Pošta Srbije, DHL, UPS, AKS) pprisutne su i domaće i strane start up kompanije. Glovo, iz Španije, prisutan je preko godinu dana na području Beograda a u međuvremenu se proširio i na gradove Niš, Kragujevac, Pančevo, Novi Sad i Suboticu.