Zlokobni predznak onoga što će se dogoditi: Poslednja proslava 25. maja

Proteklog vikenda, tačnije u subotu 25. maja, tri koncerta za veče. Bilo ih je sigurno još ali u ovom trenutku su mi u mozgu tri – Nele na Tašu, Bela tehnika (dva člana Darkvud daba), i Koja i Švaba (Trese, lupa, udara) na platou ispred Muzeja Jugoslavije. Osam, devet hiljada na Neletu i preko četiri hiljade na platou ispred Muzeja Jugoslavije.

Datum 25. maj je simboličan i nije zbog toga bio pun Tašmajdan, ali je simbolike bilo i te kako celi dan na prostoru oko nekadašnjeg Muzeja 25. maj i obližnjeg kompleksa Kuće cveća. To je već redovna stvar da se mediji pojave tog datuma i ovekoveče prisutne. Ovog puta to su bili nostalgičari ali i turisti iz Kine i još odnekud.

Sećam se intervjua sa Abdulahom Sidranom kada je rekao da što god bude više prolazila ova naša tranzicija, koja nema šanse da se makar malo ulepša, to će nam prošlost izgledati sve lepša. A i naše godine neumitno prolaze pa nam se čitava prošlost čini lepšom. Juče pričam sa drugarom i konstatujemo da su te večeri na ovim koncertima u Beogradu bile tri Srbije. Ona sa „najvećim koalicionim potencijalom“ bila je na Neletu. Ona Srbija kod Muzeja Jugoslavije bila je ona nepokorena i beskompromisna Srbija koja u doba tih dvadeset i petih majeva osamdesetih nije bila zainteresovana za praznik mladosti, pa je čak gledala na sve to sa podsmehom.

Ona nešto mlađa Srbija, tranziciona Srbija, bila je na Mikseru na bendu Bela tehnika. I ta Srbija, odrastala na Darkvud dabu, možda se bolje snašla u tranziciji. S druge strane, malo novina je ispratilo samo finale proslava Dana mladosti. Onaj poslednji plakat 1987. koji je bio kopija nacističkog plakata, a sama štafeta je imala osam kapi krvi (šest republika i dve pokrajine), što je bio zlokobni predznak onoga što će se dogoditi. Ali tadašnji Dan mladosti već se presvukao u novi talas pa je i prenos sleta vodila Duca Marković („Hit meseca“).

Tadašnja socijalistička omladina podržala je omladinsku kulturu, rokenrol, novi talas, pa su i nagrade „Sedam sekretara SKOJ-a“ dobijali rokeri poput „Šarla akrobate“ čiji je basista svirao prošle subote ispred Muzeja Jugoslavije, što je više simbolička podudarnost a ne ideologija. Ista ta socijalistička omladina osnovala je Radio B92 koji je bio između ostalog izdavač Darkvud daba.

Medije su prošle subote zanimali jugonostalgičari sa pionirskim maramama, strani turisti u Kući cveća, a na tri koncerta iste večeri skupila se uglavnom srednja klasa koja je dobila u tranziciji i srednja klasa koja se delom snašla, a delom i ne, i kojoj se mnogo toga činilo ružičastim ili perspektivnijim tih dvadeset i petih majeva osamdesetih u bivšoj Jugoslaviji.