Hajduk Split bio je najbolji jugoslovenski klub s početka pedesetih godina, a njegova dva najveća igrača tog doba bili su Bajdo Vukas i Vladimir Beara. Ipak, ovom drugom su zasluge često umanjivane, a njegovim igrama podsmevali su se i oni koji nisu mogli da brane ni „na male branke“.
„Prava i jedina istina je da su me svojim postupcima oterali ljudi iz vođstva Hajduka. Sve je počelo kad mi je na povratku s reprezentativne utakmice u oko upao komadić vruće ugljene prašine. Došli smo u Split, ostatak ekipe već je bio otputovao u Sarajevo na utakmicu, pa smo Vidošević, Vukas i ja išli za njima. U avionu mi se oko upalilo. Užasno je bolelo i odmah sam otišao u sarajevsku bolnicu. Tamo su me zadržali, ali od saigrača i rukovodioca niko me nije posetio. Ostavili su me tamo. Onda, uoči ključne utakmice za titulu, pred svlačionicom me je dočekao Dušan Guzina, predratni fudbaler Hajduka, tada načelnik jednog od odeljenja Udbe. Počeo je da me vređa. Vikao je kako sam primio novac da ne branim i kako će oni to raščešljati posle prvenstva. Dobili smo utakmicu i postali šampioni. Posle me je Markovina zaobišao u onom govoru i ja sam se zarekao da me više neće videti u Hajduku“, objasnio je jednom prilikom sam Beara, a nas na njegove reči podsetio Predrag Dučić u svom tekstu za Mozzart sport.
Ipak, da bi se to što se on zarekao sprovelo, bilo je potrebno da nastane pravi „politički vatromet“ u tadašnjoj državi.
Nakon što je Dinamo, izbegavajući probleme, odbio Bearu, Vladimir je pozvao Acu Obradovića, poznatijeg kao Doktor O., glavnog operativca Crvene zvezde.
“Sine, kreći odmah! Hvataj prvi voz za Beograd! Čekam te na železničkoj stanici, prvi peron”.
Međutim, nije to baš tako moglo, da jedan Beara samo ušeta u Beograd, bez ikakvog pitanje bilo koga iz Partije.
Jednom prilikom Slobodan Ćosić je detaljno objasnio kako je Bearin beg iz Splita izgledao.
„Najodgovorniji deo posla obavio je neki autoprevoznik Mile, veliki zvezdaš, kome je klub pomogao oko uvoza nekog kombija. Otišao je u Split tim kombijem, pojavio se pred Bearinom zgradom u radničkoj uniformi i rekao telohranitelju, kojeg je Hajduk postavio da mu čuva golmana, da su mu javili za neki problem sa strujom. Dok je on petljao oko struje i odvlačio pažnju čuvaru, Beara se krišom uvukao u njegov kombi. To je Bearina žena signalizirala ‘majstoru’. Ovaj je odmah završio ‘posao’, seo u kombi i krenuo. Slavni golman ležao je dok nisu izašli iz grada, da ga niko ne bi video. Negde usput čekao ih je taj Duško, što je dobio zadatak da umesto mene vodi tu akciju. I Bearu su odveli na odredište koje je odabrao lično Slobodan Penezić Krcun”.
Kad su sutradan u Hajduku shvatili šta se dogodilo, krenuli su pravo kod Tita. On je bio na putu, pa ih je primio Kardelj.
“Pa bogamu, drugovi, zar je toliko važno gde će taj Beara igrati tenis, u Splitu ili Beogradu?”
Tagovi
