Andrej Ostapovič je bio ambiciozni mladi inspektor u Belorusiji pre nego što su, posle ovogodišnjih osporenih predsedničkih izbora, izbili protesti. Užasnut batinanjem i mučenjem demonstranata u pritvoru – otišao je iz zemlje, prenosi BBC na srpskom.
Strogo gledano, Andrej više ne beži – oseća se relativno bezbedno u Poljskoj – ali kad je ovog leta odlučio da napusti posao detektiva u beloruskoj prestonici Minsku, shvatio je da će morati odmah da napusti zemlju ili da rizikuje da bude uhapšen.
„Nosio sam policijsku uniformu poslednjih 10 godina“, kaže on.
„Ali posle avgustovskih izbora, smatrao sam da više nije bezbedno obući je zbog onoga što ljudi misle o policiji. Bilo me je sramota vlastite uniforme“, dodaje.
Odrastavši u oblasti Grodno, blizu poljske granice, Andrejeva hrabrost i pronicljivost prvi put su primećeni kad je sa 15 godina spasao mlađeg dečaka od davljenja u jezeru.
Lokalni vatrogasci i bolničari bili su toliko impresionirani njegovim spasavanjem da su mu predložili da se zaposli kod njih kad završi školu.
Ali Andrej je imao druge planove. Posle pet godina provedenih u akademiji povezanoj sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, gde je studirao pravo i forenziku, kvalifikovao se za inspektora.
Počeo je sa istragom nemara u zdravstvu a samo tri meseca posle diplomiranja izgradio je ime uhvativši ozloglašenog pedofila, a ubrzo je prešao na neke od najsloženijih slučajeva ubistava u zemlji.
„Posao je bio zaista uzbudljiv“, rekao je Ostapovič.
„Bilo je zanimljivih slučajeva u kojima su osumnjičeni ispali neuhvatljivi i bilo je strašno uzbudljivo kad biste uspeli da ih nadmudrite – kao da ste dobili partiju šaha“, dodao je on.
On je istakao da je bilo malo političkog uplitanja u njegov posao kao višeg inspektora, ali kako su se približili izbori, počelo je da ga muči hapšenje predsedničkih kandidata – bankara Viktora Babarika i blogera Sergeja Tihanovskog – pod neubedljivim izgovorima.
Zvaničnici rezultati posle predsedničkih izbora od 9. avgusta proglasili su ubedljivu pobedu Aleksandra Lukašenka i podarili mu šesti mandat na tom položaju.
Međutim, mnogi u Belorusiji i izvan nje bili su sigurni da je glasanje bilo namešteno.
Ljudi su izašli na ulice u do tada neviđenim brojevima zahtevajući ostavku bivšeg šefa poljoprivredne zadruge koji je zemljom vladao poslednjih 26 godina.
Andrej je išao na mitinge posle posla da bi video šta se tamo dešava. Morao je da trči u zaklon sa ostalima dok je policija ispaljivala gumene metke i šok bombe u masu.
Ono što je video rođenim očima – i na snimcima postavljenim na internetu – zgrozilo ga je.
I tako je, iako je voleo svoj posao, napisao tekst ostavke na pet strana, detaljno pobrojavši sve povrede zakona kojima je prisustvovao, navevši da su policajci za razbijanje demonstracija „bili jedini koji su izazivali nasilje“ i ustvrdivši da su izvršavali „kriminalna naređenja“.
Savršeno svestan da bi i sam mogao da bude uhapšen, pobegao je preko granice u Rusiju.
Vrlo brzo su se pripadnici ruske obaveštajne službe FSB pojavili u njegovom hotelu u gradu Pskovu.
„Na ruke su mi stavili lisice a preko glave skijašku masku prekrivenu crnom tkaninom“, rekao je Ostapovič.
„Potom su zakačili kravlje zvonce za lisice – bilo je strašno teško, više od 30 kilograma metala. Pomislio sam, ako me sad ubace u jezero sa tim tegom neću moći da plivam. Kad ništa ne vidite, nemate pojma šta se dešava“, dodao je on.
Agenti FSB-a, koji se nisu predstavili, vozili su ga četiri sata do beloruske granice.
Potom su se zaustavili, izvukli ga iz kola i skinuli mu masku i lisice.
„FSB su pokušali da se ponašaju kao da nemaju nikakve veze sa mojim hapšenjem“, rekao je Ostapovič.
„Vratili su mi moje stvari i rekli mi da nastavim da hodam dalje putem. Video sam kako mi prilaze neki beloruski agenti KGB-a, tako da se nisam zadržavao, odmah sam potrčao u šumu. Jurili su za mnom, ali me nisu stigli, pa sam uspeo da pobegnem“, dodao je on.
Imajući na sebi samo farmerke, patike i majicu kratkih rukava, Andrej je potražio utočište u gustoj borovoj i brezinoj šumi, oko jezera i u divljoj močvari.
Odmah je bacio svoja tri mobilna telefona, da bi izbegao da ga lociraju preko njih. Nije imao hrane sem par čokoladica i flašicu vode.
Imao je bliski susret sa divljom svinjom…
„Uspeo sam da je zaslepim baterijskom lampom i ona je pobegla, ali bilo je zastrašujuće biti sam usred noći u šumi“, rekao je Ostapovič.
Nakon 10 dana lutanja u krug ne znajući gde se nalazi, Andrej je na kraju uspeo da stigne do Poljske, gde je zatražio azil.
Ostapovič tvrdi da pokušaji da se javno osramote policajci mogu samo da pojačaju njihovu rešenost da razbiju proteste nasiljem.
„Oni znaju da su vezani za aktuelnu vladu i ako se ona promeni, završiće na sudu“, rekao je Ostapovič.
„Kad građani počnu da vređaju policiju za razbijanje demonstracija, nazivajući ih ‘nehumanima i fašistima’, oni se nalaze pod stalnim negativnim pritiskom i postaju još agresivniji“, dodao je on.
Predsednik Aleksandar Lukašenko izgleda da se slaže s tim.
Iako je nagovestio u prethodnih nekoliko dana da bi mogao da se povuče, nedavno je upozorio neke ruske novinare da ukoliko on padne, zemlja će pasti zajedno s njim, uključujući one koji ga štite.
„Momci u Omonu, policija za razbijanje demonstracija i mnogi drugi, kao onaj čuvar tamo“, rekao je Lukašenko pokazujući na svog telohranitelja.
„Za šta su oni krivi? A opet će biti samleveni – biće raskomadani – ako mene svrgnu s vlasti“, rekao je nedavno Lukašenko, a prenosi BBC na srpskom.
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500
Tagovi
