Sam izraz dozvoljeni minus asocira na to da nam je dopušteno nešto što nije dobro. Dugo je bio ozloglašen, najviše zbog ogromne kamate na koju često zaboravimo, jer nam je najvažnije da uvek imamo novac na računu, pa čak i ako nas ta opcija skupo košta. Potrošimo malo više nego što imamo, malo uđemo u minus, malo on raste i na kraju dobijemo jedno veliko iznenađenje. Ili bolje reći zaduženje.
Oni najodgovorniji među nama, ako i uđu u minus, gledaju da se brže-bolje iz njega izvuku jer su svesni da kamata ne spava i da jede naš novac. Statistika pokazuje da se cena dozvoljenog minusa po tekućem računu u većini domaćih banaka kreće između 25% i 30%. A tu je i kamata na nedozvoljeno prekoračenje, sa „penalom“ od bezmalo 45%.
S druge strane, iskreno govoreći, ova pozajmica jeste praktična i laka za korišćenje. Dovoljno je samo da nam ga banka odobri na tekućem računu i on je tu, na našoj kartici, u novčaniku, u džepu, stalno dostupan.
Ipak, taj džep je u ovom slučaju šupalj, jer iako deluje da imamo pare, taj novac zapravo nije naš i mi se sve više i više zadužujemo. Zašto? Pa ili zaboravimo da smo ga uzeli kao kratkoročnu finansijsku infuziju i odlažemo da ga vratimo ili nastavimo da ga koristimo iz meseca u mesec. Skoro 90% korisnika dozvoljenog minusa ne zna kolika je kamata na ovu uslugu i kao što smo rekli na početku, retki su oni koji zapravo znaju i prate koliko ih košta to što su nekoliko dana ušli uzeli 10.000 ili 15.000 dinara sa dozvoljenog minusa.
Međutim, ovog finansijskog bauka moguće je pretvoriti u pravo korisno kratkotrajno rešenje. Kako? Prvo, nađite banku koja daje nisku i realnu kamatu. I drugo, pametno koristite minus, ili bolje reći – kratko.
Ako uporedimo kamate koje daju banke na domaćem tržištu, jedna se upadljivo izdvaja. Flex dozvoljeni minus ProCredit banke ima kamatnu stopu od samo 9% na godišnjem nivou, koja je višestruko niža od onih koje nude druge banke. To ga svrstava u rang potrošačkih kredita, ali i daleko ispred njih, s obzirom na činjenicu da sa sobom ne nosi rizik kašnjenja i drugih problema koji idu uz kredite.
„Polazimo od toga da je svako od nas nekad imao iznenadne troškove, da je svakome bila potrebna hitna manja pozajmica. To su situacije koje banke ne smeju da otežavaju, već suprotno. Treba da se nađu kao adekvatna podrška građanima i pomognu im da što ‘jeftinije’ i jednostavnije premoste kratkotrajne periode nelikvidnosti. ProCredit banka se ne zalaže za potrošačko kreditiranje, jer negujemo kulturu racionalnog upravljanja novcem i kulturu štednje. Ali, pošto smo svesni toga da je život nepredvidiv i da je nekad baš ta mala pozajmica most koji vodi ka rešavanju trenutnih poteškoća ili ka finansijskoj dugotrajnoj stabilnosti, nudimo Flex dozvoljeni minus sa realnom i najnižom kamatnom stopom od 9%, kako naši klijenti ne bi morali da se suočavaju sa rizicima i dodatnim troškovima koje nose potrošački krediti“, objašnjava Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke.
Dozvoljeni minus u ProCredit banci se odobrava u visini dve plate, kamata se plaća samo na iznos koji ste koristili i za dane kad ste bili u minusu, plus nema troškova obrade i odobrenja. Dakle, ako ste povukli 10.000 dinara na sedam dana, kamata se obračunava samo na tu sumu, samo za taj period.
Imajući sve ovo na umu, možemo malo opuštenije da upravljamo svojim finansijama i ne strahujemo za novac kad nam se pokvari auto, mašina, kad klinci odluče da upišu kurs fotografije već sutra ili kad želimo da kupimo odmah bicikl jer će za vikend biti lepo vreme. Sve su to sitnice koje čine svakodnevicu lepšom i lakšom, a koje dobar dozvoljeni minus dozvoljava, bez nerviranja.
Tagovi
