Istoričar Dejan Ristić je svojom drugom naučnopopularnom knjigom „Zablude srpske istorije“, kao i prethodnom o istorijskim mitovima, začeprkao po tumačenjima istorije koja su netačna, ali je opšte mišljenje da ih „ne treba dirati jer su se „već ustalila“. O svemu tome Ristić je govorio za novogodišnji broj Nedeljnika.
Megalomanski porivi „malih naroda“ imaju veze sa brojnim istorijskim zabludama, a jedan njihov korpus je posebno oživljen u vreme kada je došlo do rascepa između Srbije i Crne Gore i u periodu kada je promenjen način služenja vojnog roka u Srbiji. To su one slike sa brojnim citatima, koje se dele širom internet bespuća, kojima se pronosi slava srpske vojske i objašnjava koji su sve ljudi od značaja hvalili srpsku vojsku i bezuspešno kleli sudbinu što makar na jedan dan nemaju priliku da takvom jednom vojskom komanduju.
U svemu tome, posebno je zanimljivo da je u periodu kada je izbio Prvi srpski ustanak tako nešto priželjkivao i Napoleon Bonaparta. Pročitali ste već negde: „Lako je meni biti veliki sa našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog Osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je Karađorđe, njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!“
Rečeno jezikom medijuma kojim se ova zabluda najčešće prenosi: #nijesedesilo.
„Kada su u pitanju Karađorđe i Napoleon, ta zabluda je stvorena nenamerno, ali sa jasnim razlogom. Prvi srpski ustanak je bio plemenit događaj, prvorazrednog značaja za nas, ispunjen prelepom simbolikom, ali postoji nešto što se zove narcisoidnost malih naroda. Dakle, svesni smo važnosti tog događaja, ali želimo i međunarodnu verifikaciju toga. Recimo, u evropskim okvirima je od naših ustanaka mnogo poznatiji grčki ustanak iz 1825. godine i to nije čudno. Tamo je otišao Lord Bajron, opevao je ustanike, stao na njihovu stranu i na kraju stradao. On je tamo i sahranjen. Mi ovde nemamo nekog stranog velikana koji bi opevao tu zaista epsku borbu, već na neki način pokušavamo da je plasiramo izvan okvira naše zemlje. Zato se uzima Napoleon, sa kojim je Karađorđe zaista pokušao da uspostavi komunikaciju, ali bezuspešno. I tako jedan Italijan, od koga pisani ‘izvori’ za ovu stvar i potiču, beleži za vreme srpsko-turskih ratova: ‘Pričaju mi poštovaoci Karađorđa…’ On kaže da mu pričaju, ne kaže da je Napoleon to rekao. To je epsko i usmeno, zato što je u sferi usmenog dostupnije za različite vrste nadogradnji. Ta je priča prepričana nekom Italijanu nama plasirana kao fusnota u ‘Zborniku istorijskih izvora’ koji se tiče istorije Zemuna, a čak su se i tu autori ogradili i napisali – priča se…“
Ristić smatra to nedopustivim propustom iz ugla istoričara jer nekakve priče i legende stručnjaci ne bi smeli da uzimaju zdravo za gotovo.
„Ovakva pojava svesnog post festum izmišljanja koristi polje epskog i usmenog zato što je ta sfera znatno pogodnija za različite pokušaja intervencije u prošlost. Stoga takvi štetni pokušaji (re)kreiranja slavnije i drevnije prošlosti najčešće počinju tim čuvenim: ,,Priča se…“, ukazuje Ristić.
Veliku priču o večnim zabludama srpske istorije koje se u vreme postznanja zloupotrebljavaju pročitajte u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika koji je od danas na svim kioscima.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
