Ko će se za godinu, dve ili deset setiti šta je bio povod za proteste na ulicama Beograda – pa i za proteste „1 od 5 miliona“ smo vrlo brzo zaboravili da su izbili zbog jedne krvave košulje samo zato što su se „ribrendirali“ od „Stop crvenim košuljama“ u „1 od 5 miliona“ – ko će se setiti ko je tada bio upravu, ko je hteo da upadne u Skupštinu, zašto se suzavac širio centrom glavnog grada. Ali, svi će pamtiti jednu novinarku, njeno izveštavanje sa očima punih suza – ne, nisu to bile suze za marginalizvoanu profesiju – to su bile mehaničke suze od suzavca novinarke koja je profesiju, kao retko ko, odbranila tako što je radila svoj posao.
Gutanje suzavca, suprostavljanje agresivnim protestanitima – a nije propuštala ni da u prolazu očita lekciju o važnosti nošenja maske.
Kada je dobijala godišnju nagradu UNS-a „Aleksandar Tijanić“, žiri je u obrazloženju naveo da jeJelena Zorić, novinarka N1, napravila veliki iskorak u izveštavanju sa lica mesta o burnim uličnim događajima, čiji je tok nemoguće predvideti u politički duboko polarizovanom društvu.
Nagrade dolaze i prolaze, protesti će tek dolaziti i prolaziti. A ako je neka mlada osoba gledajući Jelenu Zorić tog varljivog leta 2020, poželela da bude novinar, onda je već učinila mnogo za novinarstvo.
Koje su sve ličnosti obeležile prethodnu godinu za nas pročitajte u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika.