Priča o eutanaziji teško bolesna holandska devojčica, o čijoj su smrti juče pisali skoro svi svetski mediji, iako će se ispostaviti da ona nije legalno eutanazirana, već da je umrla u svom domu, izazvala je veliku pažnju javnosti. „Živi dostojanstveno, umri dostojanstveno“, moto čuvene švajcarske klinike „Dignitas“ pod Alpima gde dolaze teško bolesni pacijenti iz svih krajeva sveta kako bi prekratili svoje muke, najčešći je argument zagovornika eutanazije za kojim se i u Srbiji ovih dana poteže pošto prednacrt Građanskog zakonika propisuje odredbu o mogućnosti da oboleli od teških i neizlečivih bolesti završe život na dostojanstven način, svojom odlukom ili uz saglasnost najbližih.

Protivnici bi mogli da citiraju Sartra: „Kada se u određenim situacijama pojavi dilema života ili smrti, uvek izaberi život“, dok je stav crkve da početak i kraj ljudskog života nisu u čovekovim rukama.

Branka Kordić, klinički psiholog, mišljenja je da ovo nije dobar trenutak da se razmatra zakon o potpomognutom umiranju ili eutanaziji. „Jer u zemlji gde cveta korupcija teško se mogu obezbediti i garantovati uslovi kako bi se izbegle zloupotrebe“, objašnjava.

„Pre nego što krenemo da se bavimo smrću i pravom na dostojanstvenu smrt, hajde da prvo pokažemo da smo čuvari života, što podrazumeva pre svega pravo na dostojanstveno lečenje; hajde da humanizujemo uslove pod kojima se leče oboleli od raka; hajde da naučimo lekare da saopštavaju ‘teške’ dijagnoze i da imaju isti odnos prema pacijentima kada ih primaju u privatnoj praksi i u državnim medicinskim ustanovama; hajde da napravimo bar Akcioni plan za prevenciju samoubistva i da pomognemo otvaranje palijativnih centara“, napominje šta sve može da se učini pre eutanazije.

Kad smo kod manipulacije, za dostojanstvenu smrt se zalagao i „Dr Smrt“ kako su prozvali doktora Džeka Kevorkijana, po kojem je snimljen i film „Ne poznajete Džeka“ sa Al Paćinom u glavnoj ulozi. „To je legitimna etička medicinska praksa, kao što je bila u starom Rimu i Grčkoj“, govorio je ovaj patolog koji je asistirao kod smrti 130 pacijenata.

„Porodica uglavnom donosi odluku ‘za’ svog člana kada se radi o isključivanju sa životnih aparata i verujem da nije ni potrebno naglašavati koliko je to teška odluka jer podrazumeva klackanje između osećanja i razuma, krivice, tuge, olakšanja. Tada im je potrebna psihološka pomoć ne samo u prihvatanju gubitka već i u tome da mogu da oproste sebi što su takvu odluku doneli“, rekla je Branka Kordić za Nedeljnik.

Čuveni britanski pisac Teri Pračet se odlučio za dostojanstvenu smrt, pošto je saznao da boluje od Alchajmera. Bivši francuski predsednik Fransoa Miteran, koji je 14 godina bolovao od raka, navodno je prekratio sebi muke u januaru 1996. godine, protivno zakonu, „intravenoznom injekcijom“, tvrde novinari Deni Demonpjon i Loran Leže u knjizi „Le dernier tabou. Revelations sur la sante des presidents“ (Poslednji tabu. Otkrića o zdravlju predsednika), što je podgrejalo sumnje da je praktično eutanaziran.

Branka Kordić objašnjava da je potrebna nezavisna procena nekoliko lekara specijalista i psihologa kako bi se potvrdila neizlečivost, beznadežnost i neizdrživa patnja i tako izuzeli slučajevi gde sve mogućnosti lečenja nisu iscrpljene, kao i gde može da se popravi menadžment bola, i način na koji osoba prevladava probleme i tako olakša život pacijenta.

„Svaka bolest može izazvati osećaj bespomoćnosti, beznađa, kao i depresivnu reakciju ili stanje kada se čoveku čini da je ‘bolje da ga nema’. Ali to mogu biti kandidati za psihološku pomoć i podršku jer takvo stanje može biti prva reakcija na saznavanje dijagnoze ili reakcija na jednu fazu lečenja, posledica nerealnih očekivanja, nedovoljne informisanosti, ali je to vrlo važno da stručnjaci dobro procene. Potrebno je biti siguran i da li je osoba u stanju da donese ovakvu odluku kako bi se izbegla mogućnost manipulacije“, kaže sagovornica Nedeljnika.

Države koje su usvojile dobrovoljnu eutanaziju ili „asistirano samoubistvo uz prisustvo lekara“ jesu Belgija, Švajcarska, Holandija i Luksemburg. Francuska je, u januaru 2016. godine, donela poseban zakon o sedaciji smrtno bolesnih osoba do okončanja života, što nije eutanazija po definiciji. U SAD eutanazija je ilegalna na federalnom nivou, ali je u nekim državama dozvoljena lokalnim zakonima, a Kanada ju je odobrila 2015. godine.

ZA

– pomaže terminalnim pacijentima

– pravo na dostojanstveno umiranje

– mogućnost opraštanja od pacijenta

– vitalni organi se mogu spasti

– bez asistencije doktora pacijent se može ubiti na zastrašujući način

PROTIV

– u sukobu sa Hipokratovom zakletvom

– poništava vrednost ljudskog života

– otvara vrata zloupotrebama

– doktori kao i porodica mogu požuriti i odustati od lečenja suviše rano

– čudotvorna izlečenja su moguća

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.