Nekoliko devojaka javilo se još kako bi ispričale svoje iskustvo iz škole učitelja glume Miroslava Mike Aleksića(68) u Beogradu, osumnjičenog za osam silovanja i šest polnih uznemiravanja učenica.
One su objasnile kako ih je Aleksić više godina psihofizički maltretirao, prenosi Blic.
Ispričale su da su u njegovoj školi bile od ranog detinjstva, da im je „ispirao mozgove, anulirao ulogu roditelja i oblikovao ih po svojoj meri“.
„Kada ste mali, to ne razumete. Važan vam je taj autoritet, jer želite da budete glumica, a Mika vam u tome može pomoći. Ni ne primetite kada ste izgubili sopstveni integritet, sopstveno mišljenje… Samopouzdanje, čak i da ste ga imali, prvo bi vam uništio. Posle mu je bilo lako, mogao je šta je hteo“, navodi jedna od devojaka.
Na pitanje zašto nije prijavila ranije, ova devojka kaže da se nije osmelila da se nekom poveri jer “to ne može da razume niko ko nije prošao kroz Mikinu školu”.
„Bilo me je sramota, umesto da njega bude. Mislila sam da sam kriva. Kad sam zaključila da nije pedagoški to što radi, i dalje sam sebe „krivila. Više ne!“, kaže.
Naposletku se, kaže, prvo poverila dečku.
„Otvorila sam se, a on mi je pomogao. Sve je razumeo, nisam morala da objašnjavam. Ni zrno osude nisam videla, a ne bih ga krivila ni da je bilo. Dao mi je snagu. Razgovarali smo mnogo puta posle toga. Htela sam da prijavim Miku. Znala sam da to ne sme više nikada nikome da se dogodi, ali nisam smela da ga prijavim jer mu ne mogu ništa. Ubedio nas je da mu niko ne može ništa, da je iznad svih, da ga svi štite“, navodi.
Druga devojka praktično potvrđuje njenu priču i pojašnjava da je tek kada je upisala fakultet shvatila koliko sve kolege koje nisu išle u studio kod Mike imaju više slobode da dođu do nekih zaključaka, da nešto spoznaju sami. Dodaje da je u Mikinoj školi način razmišljanja nametnut, da su razmišljali kako Mika razmišlja ili čak ni to, nego onako kako će se Miki svideti.
„Razmišljaš kako da mu odgovoriš na neko pitanje, pa da on to uvaži i da misli da si ti vredna nečega. Išli smo da se umivamo kad god bismo rekli nešto što njemu nije bilo po volji. Išla sam sigurno 50 puta, govorio je da sam glupa, da sam bedna. Nikad nisam uspela da se suprotstavim, bio je to jeziv strah od autoriteta. Umivanje je bilo vid kazne. Dreknuo bi “marš na umivanje”, mi bismo otišli, vratili se, a voda se slivala niz lice, da bi video da smo se umili. Ako ti lice nije mokro, moraš da se vratiš. Postojala je konstantna potreba kod svih nas da on misli dobro. Ceo svet može da kaže da sam ja pametna, ali ako on kaže da sam glupa, ja sam glupa i obrnuto. To je bilo tako. Njegovo mišljenje je bilo sveto, neprikosnoveno. Nije se dovodilo u pitanje ono što on kaže, a kasnije ni ono što radi. Zato je teško objasniti sve jer je nesvatljivo da bi on ikada radio išta protiv tebe i išta što nije normalno, jer je on bog, on je najpametniji na svetu i ako on radi, to je ispravno“, kaže ona.
Među devojkama koj su prijavile Miroslava Aleksića je i jedna koja ima 17 godina. Jedna od sagovornica kaže da se isprva čudila odlučnosti ove mlade devojke da odmah napusti školu i sve ispriča:
„Onda sam se setila da je ona kod Mike u školi bila samo dve godine, nije uspeo da joj izmeni svest, da je oblikuje kao nas. Ona je tu došla samo da bi upisala glumu, išla je kratko“.
Još jedna žrtva, devojka (26) koja naposletku nije ni upisala glumu, potvrđuje priču Milene Radulović i Ive Ilinčić da je stalno vređao roditelje.
„Govorio je da su glupi, primitivni, neobrazovani… Ti ništa ne kažeš. On ti vređa oca koga voliš najviše na svetu, imaš lepo mišljenje, ali počneš da preispituješ da li je tvoj tata baš sve to što ti misliš jer Mika kaže da nije. Bila je jedna devojka u grupi, Mika je govorio da je njen tata svakakav i ona je prekinula kontakt s tatom, a roditelji su bili razvedeni. Toliko je bila ubeđena da je tata loš – priča ona i kaže da su njeni roditelji oduvek mislili da je Mikin način rada loš, nisu razumeli te metode, bilo im je skandalozno, ali ni pomislili nisu da bi je seksualno zlostavljao, da je bolesnik“, navodi ona.
„Mislili su samo da je grub. Nisu primetili jer ja nisam htela da primete. Videli su ponekad da plačem. Kad bi me tata pitao što sam neraspoložena, govorila sam da sam se posvađala s dečkom, drugaricama. Uvek sam imala neki izgovor. Kom roditelju bi palo na pamet da mu dete zlostavlja profesor. Nijednom! „, kaže devojka.
„Ćero, od tebe neće biti ništa, ti ne vrediš ni dve pare“, stalno mi se tako obraćao. Zbog toga ta škola ne treba da postoji. Niko ne sme da nipodaštava decu. Ni bez ovog poslednjeg dela, silovanja i zlostavljanja, ova grupa nije smela da postoji. Izbacio je moju najbolju drugaricu jer je pobegla s jednog časa. To mi je bio najveći strah. U kolima na putu do glume sam izgovarala molitvu, da se pomolim da na času sve bude OK. Čas je bio u utorak, a meni je od subote bilo loše. Kada sam bila mala, u ponedeljak uveče legnem i tresem se, dobijala sam osipe, drhtavicu, tahikardiju. Kad prođe čas, olakšanje jer imam nedelju dana da predahnem. Mene roditelji nisu terali, ali nije mi palo na pamet da se ispišem. Nikada, ni sekunde“, priča ova žrtva zlostavljanja.
Druga devojka kaže da ju je Aleksić na jednom času toliko vređao da je u kolima plakala sve do kuće. Kaže, tata je pokušavajući da je smiri rekao da ne mora više nikada da ide na glumu, da se okrene i da ode ako joj nije lepo, ali da je ona bila odlučna da završi školu:
„Kad smo bili u mlađim grupama, često se dešavalo da je Mika s nekim u kancelariji i nema ga ceo čas. Tada smo bili presrećni. Zada nam zadatak, mi se družimo, šalimo, nama super jer nas ne šikanira. Jednom mi je rekao da dođem u sredu, kada po rasporedu nismo imali čas. Kada me je odveo u kancelariju, tu je bila mlađa grupa. Mi smo bili u kancelariji, a u sobi pored deca od sedam, osam ili devet godina. Kada je otišao da im zada zadatak, setila sam se kako sam ja bila srećna kada je on bio u kancelariji kada sam bila mlađa, i tada sam se setila da njemu nije tu bio nikakav prijatelj, već neka devojka“, ispričala je.
Tagovi
