Nije tačno da pobednici pišu istoriju. Istoriju pišu talentovani ljudi, dokoličari, ljudi koji imaju pristup kredibilnim medijima, pisci bestselera i intelektualci.
Svom piscu biografije Nilu Balfuru knez Pavle je rekao: „Šta se može uraditi protiv jedne od najboljih i najpopularnijih pisaca u Engleskoj? Šta možeš učiniti protiv jednog bestselera?“
Mislio je na Rebeku Vest i njeno delo „Crno jagnje i sivi soko“ u kojem ga je negativno opisala.
To je bio njegov kraj, kao što će Vučiću teško pomoći Darko Hudelist u borbi protiv Njujork tajmsa.
Sa Srbima je specifično. Mi vekovima za najvećeg izdajnika proglašavamo Vuka Brankovića, koji se jedini nije predao Turcima, dok slavimo despota Stefana Lazarevića (Lazarevog sina) koji je u najvećoj bici na Nikopolju kao turski vazal srušio hrišćansku vojsku i uveo islam u Evropu. Beograd smo mu zaveštali!
To nećete pročitati, makar ne tako, kod Vladimira Ćorovića, ali ćete zato kod najvećeg svetskog autoriteta, koji je jedini napisao istoriju civilizacije, Vila Djuranta na tri strane čitati o srpskom knezu koji je zadao odlučujući udarac hrišćanskoj vojsci.
Dakle, kod nas Srba nema nekih garancija. Slavili smo kralja Aleksandra, pa ga onda zaboravili. Pevali smo malom Joži, pa glogovim kocem krenuli da ga iskopavamo. Do Koštunice i Tadića nije bilo srpskog vladara koji nije ubijen ili prognan, da krenemo od kralja Aleksandra Obrenovića, kralja Petra, Aleksandra, Pavla, Petra Drugog, Krcuna, Rankovića, Ivana Stambolića, Miloševića, Đinđića…
Srbi nemaju kontinuitet. Državu stalno grade iz početka. Pa zato i jesmo stalno na početku.
Više demokratije imali smo u 19. veku nego što je imamo danas. I to ću vam lako dokazati.
U poslanici o Stojanu Novakoviću Slobodan Jovanović piše kako je Stojan sa sinom Ilije Garašanina, Milutinom, na Glavnom odboru Srpske napredne stranke, pokušao da dobije većinu za Zakon o zajmu oružja kako bi rešio makedonsko pitanje.
Tome se usprotivio neki Aranđel, da bi se zatim ispostavilo da Aranđel ima većinu.
Stojan Novaković, premijer i ministar, diplomata, lični prijatelj ruskog cara i Vuka Karadžića, predsednik Kraljevske akademije, jedan od najboljih istoričara umetnosti i najpriznatijih Srba, na kraju i predsednik te stranke, satima je pokušavao da odobrovolji Glavni odbor i Aranđela.
Kako je on više pričao, pozivajući se na epske pesme i Makedoniju, tako je Aranđel sve više bio protiv.
Sve se to odigralo 1896. kada je vladao kralj Aleksandar Obrenović, a još se nije pojavila Draga, da bi 123 godine kasnije Glavni odbor novouspostavljene Srpske napredne stranke jednoglasno glasao za raspisivanje izbora, ali nije doneo takvu odluku jer je njen predsednik bio uzdržan!
Nije bilo Aranđela da bilo šta kaže.
Da li iko prati ovaj praznik demokratije u Britaniji u kojem premijerka tri godine ne može da progura Bregzit, iako njena stranka ima apsolutnu većinu u parlamentu? Vrhovni sud ima ovlašćenje da poništi odluku naroda, ali ga na to ne pozivaju čak ni najveći protivnici Bregzita.
Nije bilo na narodu da o tome odluči umesto političara koje plaća za to. Ali sada je gotovo.
Referendum je kao da odete kod lekara da se s njim dogovarate da li vam je potrebna operacija slepog creva ili da mu objašnjavate kako da vas operiše.
Čemu onda služe političari? Čemu služi naših 250 poslanika kada o svemu odlučuje uzdržani glas?
U ovoj zemlji se ništa ne troši kao ljudi. U našem nacionalnom kodu je olajavanje koje nam je ostalo od despota Stefana i Turaka koje nam je doveo pošto ništa drugo nismo ni mogli da radimo, osim da ih zezamo kada okrenu glavu.
Srbi su spremni da te unište samo zato što se politički ne slažu s tobom, što im smetaš za neki biznis, ili čak i zbog toga što ti je deda pre 80 godina bio u četnicima ili u partizanima.
Naš najveći intelektualac među novinarima Stojan Cerović nije postao ambasador u Vašingtonu, iako mu je Koštunica to prvom ponudio, pošto su službe, ili neko blizak službama, rekle kako to ne bi bilo dobro zbog antikomunističke dijaspore jer mu je Milovan Đilas ujak?!
Mene danas komunistički naslednici često olajavaju jer sam u jednoj emisiji na RTS-u rekao da smo u Drugom svetskom ratu imali dva antifašistička pokreta, iako to piše u udžbenicima za osnovnu školu. Niko nije ni komentarisao jednu drugu rečenicu — da treba da pričamo o najvećem četničkom zločinu u Foči, umesto o Vraniću, valjda zato što su to Bošnjaci?!
A Srbiji je trebao Stojan. Kao što joj danas više nego ikad treba Aranđel.
Tagovi
Sergej
Obavezno štivo svakog četvrtka
Lazar jaci od krstasa
Lazar je da svojom malom vojskom zadao udarac hriscanskoj vojsci i uveo islam u Evropu, a jadni nemocbi krstasi koji su kasapili hriscane vekovima i unistili Istocno rimsko carstvo su eto, branili hriscanstvo. I onda je neki (englez 99%) na tri strane pisao o Lazaru. Sjajno. Srbin, sta drugo reci. Sto se tice zlocina u Foci, za Srbe je on u Srbiji nepoznanica, jer mi ovde nemamo blagog pojma sta se desavalo van Srbije. Red je da se otvore knjige. Ako je nase nedelo, nase je, necemo ga negirati. Ali se necemo ni posipati pepelom. Bosnjaci nisu postojali tada, postoje sada i to je u redu. No, istoriju nam tumace ljudi koji nam daju malo vise paznje nego sto zasluzujemo - tendenciozno i maliciozno. Autor je zaboravio da napise i da postoje vrlo respektabilni istoricari koji smatraju da je Srbija kriva za I s.rat pa i time i za II s.rat. bolsnika ima svuda.
Sone
Vidite kako i urednik ume fino da piše kada tekst nije u prvom licu. (i primerom uputi deo redakcije)
Aleksandar Popovic
I sta sad: Nedeljnik poceo da izostavlja komentare koji ne idu na vodtnicu Urednistva!?!
V.I
Dobar tekst i konstruktivan. Navedene primere ne treba shvatati bukvalno vec vise kao materijal za razmisljanje. Ako bismo zaista isli u sitna crevca, trebalo bi napisati nesto vise o istorijskom kontekstu u kojem su navedene licnosti delovale, a to forma ovakvog teksta ne dopusta.
Tamara
Zbog vas i Ljiljane obavezno kupujem svaki Nedeljnik. Hvala Vam za "Monde"... naj naj list.