„Vest da je grupa od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu istraživanjem utvrdila da je koronavirus stigao u Srbiju najmanje mesec ranije nego što se dosad mislilo, ali da se tada još nije moglo utvrditi o kojoj bolesti se radi“, dr epidemiolog i član Kriznog štaba dr Predrag Kon.
Rad grupe od 13 srpskih naučnika okupljenih na Medicinskom fakultetu objavljen je 19. januara ove godine, čime je zvanično potvrđeno da se prva dokazana smrt povezana sa koronavirusom u Evropi desila u Srbiji i to 5. februara prošle godine, mesec dana pre prvog zabeleženog slučaja koronavirusa u našoj zemlji.
Podsećanja radi, prvi zvanično potvrđeni slučaj zaraze koronavirusom u Srbiji potvrđen je skoro tačno mesec dana kasnije, 6. marta.
„Treba čestitati kolegama što su uspeli da dođu do tako važnog otkrića, a kasnije i da ga objave. To istraživanje je vrlo važno jer potvrđuje da je virus bio u cirkulaciji i mnogo pre prvog potvrđenog slučaja u Srbiji 6. marta“, rekao je dr Kon, prenosi Blic.
Jedan od autora studije, profesor Slobodan Savić sa Medicinskog fakulteta da je prva potvrđena smrt na evropskom tlu bila u Srbiji tog 5. februara, ali da ih je verovatno bilo i ranije, ali da one nisu potvrđene.
„Kako je sve počelo? Sećamo se da se virus pojavio u decembru u Kini, u Evropi je potvrđen prvi put u Francuskoj 24. januara, s tim sto je SZO dan ranije dokazala mogućnost prenosa virusa Sars-Cov2 s čoveka na čoveka. U to vreme se kod nas nije mnogo mislilo o ovoj bolesti, jer smo imali skup u Srpskom lekarskom društvu, gde je bila puna sala ljudi bez ikakvih mera predostrožnosti“, rekao je dr Savić, a prenosi N1.
Pre ovog podatka iz Srbije, zvanično je prvi smrtni slučaj u Evropi potvrđen u Francuskoj 15. februara prošle godine.
O tome kako se desilo da su pomislili na slučaj na kojem je dokazano prisustvo virusa, dr Savić priča: „Radilo se o slučaju kod kog je u sudskoj medicini meni određeno da 7. februara radim obdukciju čoveka od 56 godina koji je preminuo u bolnici s neobičnom kliničkom slikom. Pet dana pre prijema u bolnicu, pacijent je imao jako visoku temperaturu, otežano disanje, kašalj, krvavi ispljuvak. Kao što smo videli kovid ima nepredvidivu kliničku sliku, kod nekog nema simptoma uopšte, a kod nekog daje vrlo tešku klničku sliku, kao što je bio slučaj kod ovog čoveka“.
On je, priča dalje Savić, primljen u jutarnjim satima u bolničku ustanovu.
„Konstatovali su sve ove simptome i dodatnim rentgenskim snimkom utvrdili su obostrano upalu pluca i akutni respiratorni sindrom. Bolest je bila uzela toliko maha da nista nije moglo da se učini, i nastupila je smrt“, rekao je dr Savić.
Zahtevana je bila i obdukcija koja je, kako je naveo dr Savić, pokazala ono što su lekari već utvrdili – da je pacijent imao teško obostranu upalu pluća, sa akutnim resporatornim sindromom, i utvrđeno je da se radi o prirodnoj smrti.
„Ali, tada nismo mogli da pretpostavimo šta je uzročnik“, rekao je Savić.
„Kada je počelo da se govori o koroni, kad sam pročitao više o tome, ja sam s kolegama razgovarao i rekao sam da mi je jako sumnjiv slučaj na kovid, ali nismo mogli da to potvrdimo. U svim obdukcijama, mi radimo kliničku toksikološku analizu – uzimamo tri uzorka – krv, mokraću i tečnost staklastog tela, da bismo utvrdili da li je terapija primenjena bila adekvatna i zahvaljujući tome, mi smo sačuvali uzorak tečnosti staklastog tela, iz očne jabučice. To je uzorak koji mi čuvamo, biološki uzorci se čuvaju do godinu dana, nekada i duže. E, mi smo imali zamrznut uzorak staklastog tela i kada smo posumnjali na kovid, bila je ideja da pokušamo da iz te tečnosti izolujemo virus“, objasnio je dr Savić.
U daljem istraživanju, dodaje, urađena je patohistološka analiza uzoraka koji su bili sačuvani.
Tagovi
