„Rokaj, snimaj, rokaj, snimaj…“: Crno-beli svet Veljka Belivuka, čoveka koji je godinama uživao privilegije bezbednosnog, policijskog i sudskog sistema i veliki dosije o „navijačima“ u novom Nedeljniku

„Ajde ti rokaj, a ti snimaj… Rokaj, snimaj, rokaj, snimaj…“

Svaki klip koji su Veljko Belivuk, poznatiji kao Velja Nevolja, i njegova grupa postavljali u poslednjih nekoliko meseci na Jutjub, počinjao je upravo ovom rečenicom iz filma „Do koske“.

U isto vreme, na južnoj tribini stadiona Partizana, počeo je da se pojavljuje i transparent sa istom porukom: „Rokaj, snimaj“.

Retko ko je primetio uopšte taj detalj na navijačkim klipovima i na tribini stadiona, ali tek sada kada je otkriveno za šta se sumnjiče Belivuk i njegova ekipa, mogle su da se shvate sve razmere koliko je ta poruka bila zloslutna i koliko ima sličnosti iz filma koji je opisivao kriminal devedesetih.

Belivuk i njegovi saučesnici se od prošle nedelje i zvanično sumnjiče da su svoje žrtve otimali, iživljavali se nad njima i snimali ih mobilnim telefonima. Te snimke su kasnije slali jedni drugima, ali i protivnicima preko aplikacije „Skaj“, izuzetno popularne među pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa širom sveta.

Repliku koju koriste Belivuk i ostali – „Rokaj, snimaj“ – u filmu „Do koske“ izgovara Lazar Ristovski, u ulozi kriminalca stare garde koga su kidnapovali pripadnici „mlađe garde“.

Ali, to što se Belivuk i njegovi „navijači“ sumnjiče da su otimali pripadnike „stare garde“ i snimali ih dok su ih na najmonstruoznije načine likvidirali, nije jedina sličnost ovih događaja sa filmom.

I pojedine replike u filmu mogu da se stave u kontekst ove grupe. Na primer, neposredno pre nego što Ristovski izgovara: „Rokaj, snimaj“, ide monolog koji izgovara jedan od glavnih glumaca Nikola Đuričko: „Jesi provalio, kao na filmu, usred bela dana, dobar dan, dobar dan, pa otmica…“

Ne može se u ovom trenutku znati da li su paralele sa filmom „Do koske“ čista slučajnost ili su Belivuk i njegovi podanici bili toliko ubeđeni da im se ništa ne može desiti i da u ovako jezivoj poruci niko neće primetiti ništa čudno. Tek, činjenica je da je upravo zbog otmica, ubistava i snimanja, prošle nedelje policija pohapsila članove kriminalno-huliganske grupe „Principi“ koja se krila iza navijačkih obeležja Partizana.

Zapravo, retko ko je verovao da će ova grupa biti sklonjena sa ulice i zbog prošlonedeljnog hapšenja valja odati priznanje svima koji su u toj akciji učestvovali.

Na čelu te grupe je bio Veljko Belivuk, čovek koji je donedavno uživao sve privilegije bezbednosnog, policijskog i sudskog sistema do tolikog nivoa da su mu se praštala čak i ubistva. Zajedno sa njim, priveden je i njegov najbliži saradnik Marko Miljković, takođe čovek kome je u prethodnom periodu oprošteno ubistvo, a istraga je pokrenuta protiv još 20 osoba za koje tužilaštvo tvrdi da su bili članovi grupe.

Imali su i svoju „kuću strave“ koja se nalazila u beogradskom naselju Ritopek i koja je služila za likvidacije protivnika.

Modus operandi bio je takav da su žrtve najpre namamili na sastanak, a onda ih dovodili u ovu kuću iz koje nikada više nisu živi izlazili. O tome šta se unutra dešavalo, može samo da se nagađa. Kuća je, kaže tužilaštvo, bila dobro obezbeđena, visokom ogradom i najsavremenijim video-nadzorom.

U novom Nedeljniku čitajte:

– Zašto je srpska policija toliko čekala da uhapsi zločince

– Ko je najavljivao ubistva na Jutjubu i društvenim mrežama

– Kako je 145. „večiti derbi“ presudno uticao na jačanje mafije u Srbiji

– Zbog čega su navijači Partizana postali „pajser brigada“ kavačkog klana

– Koje bi mogle da budu političke posledice hapšenja Velje Nevolje

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs