Vest o tome da je Đorđe Balašević preminuo izazvala je, kao što to rade velike vesti i veliki životi, mnogo reakcija ljudi različitih u svemu, osim u ljubavi prema njegovim rečima.
U velikom intervjuu koji je ranije dao za Nedeljnik sadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Boža Maljković govorio je o jednom susretu sa Balaševićem u Splitu.
„Stiže Đorđe Balašević u Split, ali jedna grupa ljudi mu preti, ne da mu da održi koncert. I Đole dolazi kod mene u kancelariju i pita šta da radi. Pošto sam čuo za te pretnje, setim se i kažem – imam rešenje. Koje, pita sav ushićen i pomalo zabrinut Balašević. Ispod tog tvog teget „lakost“ džempera ćeš obući dres Tonija Kukoča. I dobije od našeg ekonoma originalni dres, ali mora da ga sačuva, jer ako ga izgubi, mi više nemamo garnituru za utakmice. Trening se nešto odužio i ja kasnim na koncert, a on, dok ulazim, peva meni u čast „Boža zvani pub“. Dobija ogroman aplauz, ali grupica ljudi i dalje zviždi. I počinje Đole polako da se raskopčava. I kad je pokazao Kukočev dres, usledile su ovacije, prestala su dobacivanja. Bilo je jasno da smo pobedili.“
Tagovi
