Legendarni i čuveni kantautor Đorđe Balašević preminuo je u petak, 19. februara, od posledica koronavirusa, a šta je i koliko značio regionu ukazuje činjenica da se od Ljubljane do Skoplja, na desetine, stotine i hiljade građana opraštalo od „Panonskog mornara“ – neki tiho za sebe, pojedini naglas – pevajući omiljene stihove Balaševićevih pesama.
Regionu su njegove pesme budile emocije, a na čuvenim koncertima, gde je uz red pesama, Đole publiku zabavljao anegdotama, vicevima i pričama, jednom prilikom, spomenuo je kako je napisao puno ljubavnih sa ženskim imenima i da su polako počeli da ga porede sa Bobom Dilanom.
„Stalno mi govore da sam jugoslovenski Dilan. Reko’, naježio sam se. Ja sam kao nečiji Dilan. On živi u velikoj zemlji i peva na jeziku koji svi razumeju, a ja dolazim iz jedne male zemlje i pevam na jeziku koji, ne da niko ne zna, nego nikom ne pada napamet da ga uči uopšte“, rekao je Balašević.
„Njihove pesme su više ‘kuvarice’, ali na engleskom to zvuči fenomenalno. Pazi, Englezi su imali pesmu o Doni. Čitava pesma se čuje samo Dona. A ja dvadeset godina kasnije saznam da je to pesma o kobili. Meni je neprijatno kad sam se setio kome sam je sve pevao. Al’ na engleskom to zvuči fantastično“, zaključio je tada Balašević.
Uporedio je i „muke“ jezika njegovih pesama u odnosu na druga govorna područja.
„Recimo, Italijanima je svako ime i reč pesma. Frustalupi, mama, picerija, svaka reč može da se otpeva. Devojka, recimo, kako može da se zove? Ana Marija, i to je već pola pesme… A moja…? Grozda. Nije pošteno“.
„Odakle može da bude Ana Marija, iz nekog San Pjetro di Fijume, a odakle je Grozda? Iz Čuruga, iz Žablja, Ljiga… Kako to da staviš u pesmu, nije pošteno. Tata od Ane Marije, recimo, zove se Đankarlo, a tata od Grozde ne smem ni da mislim kako se zove. I onda Italijani imaju super tekstove, a oni tamo mogu da pročitaju podatke iz zdravstvene knjižice… Nije pošteno“, rekao je Balašević.
Tagovi
