Nemački parlament Bundestag usvojio je paket zakona koji se odnose na migracije. Jedan deo zakona odnosi se na prava podnosioca zahteva za azilom i pravila prilikom proterivanja osoba za koje ne postoji pravna osnova boravka u Nemačkoj, piše Dojče vele. Oko ovog paketa zakona, koji uglavnom predviđa pooštrenja za one na koje se oni odnose, se u Bundestagu vodila žestoka rasprava. Za deo poslanika zakon je „rasistički“, dok se za Zelene radi o „crnom danu za demokraciju“.
Ipak, oko dela zakonskog paketa koji se odnosi na useljavanje stručne radne snage izvan zemalja Evropske unije, vladala je, više manje, saglasnost među zastupničkim klubovima u Bundestagu. Najveća novost je da nemački poslodavac koji želi da zaposli radnika koji ne dolazi iz neke od zemalja Evropske unije (ili Nemačke) više ne mora da dokazuje da na EU tržištu nije uspeo da pronađe adekvatnu radnu snagu.
Zakon predviđa i „lakše i nebirokratsko“ priznavanje stranih stručnih diploma i svedočanstava. To bi se, između ostalog, postiglo tako što bi se spojili procesi izdavanja vize i priznavanja stručne diplome.
Posebna pravila će važiti za useljenike starije od 45 godina. Oni će dobiti dozvolu jedino u slučaju da im radni ugovor garantuje zaradu od najmanje 3.700 evra bruto, kako u starosti ne bi pali na teret države zbog minimalnih penzija.
Novi zakon se ne odnosi samo na vrhunske stručnjake, nego i za sve one koji pronađu zaposlenje „koje odgovara njihovoj kvalifikaciji“. I to za sva zanimanja a ne samo za ona koje nemačka Agencija za zapošljavanje proglasi deficitarnima, kao što je to bio slučaj i do sada. Velika novost je i ta da će onima sa stručnom kvalifikacijom biti omogućeno i da pre samog zaposlenja dođu u Nemačku kako bi tamo tražili posao. Taj boravak je ograničen na šest meseci a uslov je da tražilac može sam da se izdržava.
Do sada je bio problem čekanja na vize i to uprkos svim dokumentima, a dešavalo se i da čekaju godinama. Poslanici navode da je važno da duga čekanja za vizu moraju da budu skraćena.
„Poboljšanje novog zakona o useljavanju stručnjaka u poređenju s pravilom o zapadnom Balkanu jeste pre svega u delu koji se odnosi na dokaz poslodavca da nije pronašao adekvatnog radnika u EU-u. S novim zakonom ovo pravilo, koje važi kada je u pitanju pravilo o zapadnom Balkanu, otpada“, navode analitičari za Dojče vele.
„Radna dozvola u okviru pravila o zapadnom Balkanu je vezana uz određeno radno mesto i određenog poslodavca. Iskustva su pokazala da radnici zbog ove zavisnosti često ne zahtevaju ostvarenje svojih prava i strahuju od otkaza.“
Ali, postavlja se pitanje hoće li novi zakon o useljavanju radnika iz zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji i pravilo o zapadnom Balkanu da se nadopunjuju. Pravilo o Balkanu je zasad ograničeno do kraja ove godine. Novi zakon o useljavanju bi po svoj prilici, trebalo stupiti na snagu početkom 2020. Na pitanje DW-a u Ministarstvu za rad nisu konkretno mogli da kažu hoće li pravilo o zapadnom Balkanu ostati na snazi nakon 2019. „Pravilo o zapadnom Balkanu trenutno prolazi kroz proces evaluacije. Konačan izveštaj se očekuje krajem ove godine. Da li će pravilo da ostane na snazi i nakon ove godine, biće odlučeno tek posle završnog izveštaja“, saopšteno je DW-u pismenim putem.
Tagovi
