Uloga Mileve Ajnštajn u naučnom doprinosu Alberta Ajnštajna dugo je bila u senci. Da je profesor Ugur Šahin malo kao Ajnštajn, mi danas ne bismo imali vakcinu protiv koronavirusa. Jer je vakcina Fajzer/Bajontek nastala radom tima u kojem je i doktorka Ozlem Turedži, njegova supruga. Ovaj par naučnika je zajedno na svim fotografijama koje prate tekstove o vakcini, i simbol naučne saradnje bez sujete.
„Jedan od razloga za jaz između uspeha naučnika i kikseva političara u pandemiji koronavirusa jeste to što naučnici sarađuju, a političari se svađaju. Eksperti širom sveta delili su informacije jedni s drugima. Mnogi važni istraživački projekti bili su delo međunarodnih timova“, napisao je Juval Noa Harari u tekstu za „Fajnenšel tajms“ o doprinosu nauke u savladavanju epidemije koji je Nedeljnik preneo u prošlom broju.
Ono što nije analizirao, to je koliki je procenat naučnica u timovima. Možda će se neka analiza u budućnosti baviti time kako su žene i nauka spasle svet od ovog virusa, i to ne samo naučnice već sve one zajedno – od medicinskih sestara, kasirki, do žena koje su radile, kuvale, čuvale decu… jer dok su se drugi svađali – one su radile. A za to i nije potrebna statistika da bi to potvrdila.
Možda u razvijenim zemljama to više nije tema, ali analizirajući ulogu žena u srpskoj nauci, dolazi se do zaključka da su one, baš kao i Mileva nekada, „skrivene“. Iako čine više od polovine srpskih naučnika, one i dalje nisu na rukovodećim mestima. Kada su nedavno mediji objavili Stanfordovu listu najboljih svetskih naučnika, neki su bili iznenađeni što među 49 naučnika na toj listi iz Srbije nekih imena nema. Kao, recimo, profesorke Gordane Vunjak Novaković, najcitiranije srpske naučnice koja ima najveći H-indeks 127 (naučna kompetentnost) među svim našim naučnicima. Razlog je što je ostala „nevidljiva“ jer su je tvorci liste videli kao – naučnicu iz SAD, sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, gde inače radi i vodi Laboratoriju za matične ćelije i inženjerstvo tkiva sa više od 40 istraživača, a ne iz Srbije.
I ona nije jedina „srpska“ naučnica koja stvara u inostranstvu. Od naših deset najvećih naučnica, prema listi naučnog magazina Galaksija, čak devet njih stvara u inostranstvu a deseta na listi je „povratnik“ (pogledaj tabelu).
Ipak, na Stanfordovoj listi se vidi nekoliko, i to mladih naučnica iz Srbije, za razliku od njihovih vremešnih kolega koji su obezbedili mesto među najvećim, što takođe ukazuje na prodor mlađih naučnica poslednjih godina.
Prema poziciji na svetskoj listi, deset najbolje rangiranih naučnika iz Srbije su Ivan Gutman, Dušan Teodorović, Ljubomir Ćirić, Vladimir Kostić, Magdalena Đorđević, Pasi Huovinen, Radivoje Popović, Gordana Ćirić-Marjanović, Miomir Vukobratović i Teodor Atanacković. U vrhu su dve žene.
Veliku priču o srpskim naučnicama pročitajte u aktuelnom broju Nedeljnika koji je na svim kioscima od četvrtka, 18. marta.
Digitalna izdanje dostupno je na Nstore.rs
Tagovi
Goran
Iako tema nije nezanimljiva, vrlo površan, bled tekst... Od prve rečenice, preko navoda "dok su se drugi svađali - one su radile" (!?), do potpuno netačnih teza da su žene skrajnute u srpskoj nauci i visokom obrazovanju. To što više žena nego muškaraca studira, diplomira, doktorira, bira u docentska i naučna zvanja... autorki jednostavno nije bitno, već je npr. problem što ih nije više u najvišim zvanjima. A i to je izvesno stanje za manje od 10 godina, upravo zbog strahovito brzog napredovanja (a ne usporenog kako navodi autorka). Kriterijumi za napredovanje (i žena i muškaraca) na srpskim univerzitetima i institutima su gotovo smešni što je bitno za budućnost ove zemlje. Da skratim, danas je lakše potkrepiti primerima tekst sa tezom da su muškarci ugroženi na ovom polju (što naravno takođe nije tačno). Ali je činjenica da zapadni svet ide ka potpunoj dominaciji žena u nauci. Videćemo šta će to doneti...