Prof. Aleksandar Jovović: Veliki projekti znače nove puteve, železnicu, komunikacione linije, novi lanac snabdevanja

Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član je Odbora „Čovek i životna sredina“ SANU, Matičnog naučnog odbora za uređenje, zaštitu i korišćenje voda, vazduha i zemljište, Naučnog društva Srbije i Naučnog saveta Fonda za nauku, učesnik i rukovodilac velikog broja generalnih, idejnih i glavnih projekata, kao i nacionalnih strateških dokumenata, propisa i studija iz oblasti zaštite životne sredine, energetike i održivog razvoja.

Srbija je usvojila brojne propise iz oblasti zaštite životne sredine, veliki broj njih je u skladu sa propisima EU, da li pravilno sprovodimo donesene propise? Na koji način se odnosimo prema stranim investitorima koji dolaze u Srbiju?

Da, tako je, Srbija je usvojila brojne propise iz oblasti zaštite životne sredine, mnogi su potpuno u skladu sa propisima EU, ali donošenje ne znači i poštovanje i sprovođenje. Instrument procene uticaja projekata na životnu sredinu postoji još od 1992. godine, kada ga ni veliki broj zemalja EU nije još primenio. Danas, trideset godina kasnije, u EU ne samo da svi koriste ovaj instrument, već više od 20 godina su u primeni i propisi koji se odnose na integrisano sprečavanje zagađenja iz industrijskih i energetskih postrojenja i u procesu upravljanja otpadom. Međutim, kao i ovde, i tamo se često čuju protesti protiv izgradnje pojedinih industrijskih postrojenja. Problem je što je prag poverenja prema donosiocu odluka znatno viši, jer i pored povremenih grešaka, građani EU imaju svest o brizi i države ali čak i kompanija o životnoj sredini. Ne samo zbog propisa, već upravo što su i oni koji rade u kompanijama i oni koji rade u državnoj upravi, postali pripadnici generacija koje su odrasle sa pravilima očuvanja životne sredine, slobode govora, slobode pojedinca, vrednosti pojedinca, za razliku od nas i naših sunarodnika koji smo sve to propustili.

S obzirom na to da su Republici Srbiji očajnički potrebna ulaganja i nova radna mesta, a i svaka vlast voli ulaganja i nova radna mesta, ako ništa drugo, a ono bar da bi polagala kamene temeljce ili presecala vrpce, na investitore gledamo kao što su stari narodi gledali španske osvajače, kao bogove, ali ubrzo shvatajući da su mnogi od tih tzv. bogova samo donosioci lepre i kolere. Međutim, investitori su različiti, donose različite nivoe sredstava i tehnologija, a na nama je da iskoristimo njihova ulaganja za našu dobrobit.

Geološka istraživanja su potvrdila da rezerve litijuma u lozničkom kraju mogu da pokriju deset odsto svetskih potreba za tim mineralom. Svetski rudarsko-metalurških gigant „Rio Tinto“ značajno je uložio u projekat izgradnje rudnika litijuma u blizini Loznice, a planira se izgradnja fabrike za preradu rude. Brojni ekološki aktivisti protive se ovom projektu, po vašoj proceni kakav će uticaj realizacija ovakvog projekta imati na životnu sredinu?

Ovo je veoma obiman industrijsko-infrastrukturni projekat, ne samo po obimu novca o kome se stalno govori, već prvenstveno po obimu istraživanja, projektovanja i izgradnje, koji su se sprovodili ili koji će se sprovoditi. Ovako veliki projekti menjaju uobičajene živote zajednice, ne samo uvođenjem novih tehnologija već i kroz nove vodovode, puteve, železnicu, komunikacione linije. Govorimo o novim strukama, obrazovanju, velikom broju novih malih i srednjih preduzeća koja će se na različite načine uključiti u lanac novog privrednog procesa, od proizvođača različite opreme potrebne u rudarstvu i procesu, do servisa, ugostiteljskih objekata, škola jezika i sl. Naravno, tehnička rešenja, koliko god da su savršena, donose i uticaj na životnu sredinu. Kada govorimo o ovom projektu, govorimo o stotinama hiljada tona rude, sirovina, hemikalija, proizvoda i otpada u periodu od više od 40/50 godina. Uticaj svega toga i potrebne mere zaštite definisaće dokument koji se zove studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Čega se građani najviše plaše kada je u pitanju izgradnja rudnika, pominje se trajno zagađenje vode, zemljišta, vazduha, kao i briga koja se odnosi na odlaganje otpada i formiranje deponija. Da li su ove bojazni opravdane? I šta sama kompanija „Rio Tinto“ može da uradi kako bi prevenirala potencijalne posledice na životnu sredinu?

Tamo gde je započela industrijska revolucija, u Velikoj Britaniji, tamo su nastale i parole, kao „ne u mom dvorištu“, „ne u vreme mog mandata“ i sl., i te parole su i tamo i ovde prisutne i danas. Nijedan građanin na svetu ne želi industrijsko postrojenje, deponiju otpada, rudnik pored svoje kuće. Pogotovo ako taj građanin živi u prirodi izuzetnih vrednosti, i živi od svoje veoma plodne zemlje. Proces analize uticaja svih aktivnosti mora da obuhvati i stanje životne sredine i postojeće privredne aktivnosti i postojeće zagađenje životne sredine, kao i karakteristike prirodnih vrednosti, uticaje globalnih promena, i naravno očekivane aktivnosti i uticaje projekta. Međutim, za detaljno sagledavanje uticaja projekta potrebno je da se završi određeni nivo tehničke dokumentacije, tj. idejni projekat. Nosilac projekta, odnosno njegovi projektanti će već u fazi projektovanja predvideti procese i tehnike kojima se ispuštanja produkata u životnu sredinu svode na najmanje moguća, u skladu sa dobrim pravilima projektantske struke.

Istraživanje na ovom projektu se dugo radi i pristupa mu se sistematski i ozbiljno, polemiše se zašto onda još uvek nije urađena studija ekološkog uticaja same investicije, kako se bez tog dokumenta može govoriti da ovaj projekat neće uticati štetno na životnu sredinu?

U dosadašnjim istraživanjima i analizama dosadašnjih tehničkih ideja učestvovao je veliki broj nacionalnih naučnoistraživačkih institucija, i to: Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Rudarsko-geološki fakultet, Filozofski fakultet/Katedra za arheologiju, Biološki fakultet, Institut Jaroslav Černi, Institut za arhitekturu i urbanizam, kao i druge projektantske i istraživačke kompanije, SGS, Delta Inženjering, Termoenergoinženjering, zavodi za zaštitu zdravlja i dr. Do sada je izvršeno više od 23.000 bioloških i fizičko-hemijskih analiza vode i vazduha, u cilju razumevanja postojećeg stanja životne sredine i najosetljivijih činilaca životne sredine. Uz kompletna projektna rešenja moći će da se utvrde i uticaji projekta na životnu sredinu i mere zaštite i praćenja stanja. Dok ne bude gotova tehnička dokumentacija, nije ni pravno ni stručno moguće pokrenuti postupak procene uticaja.

Mnogi izražavaju i sumnje u izradu samog dokumenta, s obzirom na to da kompanija sama bira stručnjake i da u tom timu nema „nezavisnih stručnjaka“?

Proces izrade urbanističko-tehničke dokumentacije definisan je propisima Republike Srbije, koji su u značajnoj meri usaglašeni sa propisima EU u ovoj oblasti. U skladu sa tim propisima, nosilac projekta, koga uobičajeno zovemo investitor, izrađuje projektno-tehničku dokumentaciju, dakle projekte na svim nivoima, potrebne studije o proceni uticaja i slična dokumenta. Proces je započet još izradom Prostornog plana područja prostorne namene za koji je urađena Strateška procena uticaja. Prostorni plan je usvojen pre godinu dana, posle javnih rasprava za koje mnogi kažu da nisu bile dovoljno transparentne, a mnogi opet kažu da jesu. Nosilac projekta je u daljem procesu, Ministarstvu rudarstva i energetike (nadležni organ za rudarske aktivnosti) i Ministarstvu građevinarstva (nadležni organ za procesno postrojenje i deponiju otpada) predao dokumentaciju za ishodovanje lokacijskih uslova. Uz ove uslove i izrađene idejne projekte, podneće se zahtevi za dobijanje obima i sadržaja studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, a zatim i sama studija na saglasnost.

Iz navedenog je jasno da nosilac projekta, sve i da hoće, ne može sam uraditi sve prethodno, jer bi to značilo da u svom sastavu ima posebne firme za projektovanje, modelovanje, biološke i hemijske laboratorije za hiljade različitih analiza i sl., iako nosilac projekta ima svoje istraživačke laboratorije u cilju razvijanja tehnoloških rešenja, s obzirom na specifičnost svakog novog materijala. Ipak za najveći deo aktivnosti angažuje stručne kuće, pa je, na primer, za utvrđivanje emisionih faktora razvejavanja čestica sa buduće deponije, angažovan Univerzitet u Delftu. Zar zaista neko misli da se ti stručnjaci neće ponašati profesionalno i nezavisno, ili ta kvalifikacija važi samo za domaće inženjere i istraživače? Ocenu urađenog, u skladu sa propisima, radiće osim javnosti, tehnička komisija koju određuje nadležni organ za životnu sredinu, i za koju nema ograničenja u broju i vrstama struka koje će biti angažovane. Ako studija o proceni uticaja pokaže da su projektna rešenja koja se odnose na zaštitu životne sredine nedovoljna, studijom će se propisati dodatne mere zaštite koje će postati sastavni deo projektne dokumentacije za izgradnju objekata, a kontrolisaće se njihova primena kroz tehnički prijem.

Postoji mnogo aktivista u oblasti ekologije i deluje da su građani spremni da brane svoju životnu sredinu, međutim, s druge strane, opet viđamo smeće na ulicama i u rekama, kako u glavnom gradu, tako i u gradovima širom Srbije, kako biste objasnili tu kontradiktornost?

Dobro je da postoje aktivisti, bez aktivista i nevladinih organizacija, ali i političkih organizacija koje brinu o dobrobiti životne sredine, verovatno danas ne bi ni bilo mnogih tehničkih rešenja, a mnoge poznate kompanije po svetu bi i dalje prekomerno zagađivale životnu sredinu i uticale na zdravlje ljudi. Samo treba pogledati neke svetski poznate filmove pa se može sagledati značaj aktivizma. Zato je potrebno stalno voditi dijalog, razgovarati o tehničkim rešenjima i budućnosti koju želimo. Predviđeni skup u SANU je upravo mesto za takve razgovore. Nadam se da će i Akademija inženjerskih nauka pokrenuti slične debate. S druge strane, na državi je da ima svoju strategiju razvoja, da zna da li želi industrijski razvoj, održivu poljoprivredu, turizam, ili nešto drugo kako bi njeni građani živeli životom dostojnim Evrope 21. veka. Na građanima je da vrše pritisak, brinu, ali i vode računa o svojoj životnoj sredini i kroz svakodnevne aktivnosti. Zašto mnogi ne čiste iza svojih kućnih ljubimaca, zašto pljuju po ulici, bacaju otpatke gde god stignu, lože po svojim pećima otpad i druge nedozvoljene materijale, ne gase automobile na semaforima. Zato što smo pali u apatiju svakodnevnih loših života, svesni nemanja političke volje da se stvari postave i zovu pravim imenom. Uvek ponavljam da bi istorijski projekat za ovu zemlju bila ekskurzija stanovnika Srbije po evropskim odlagalištima i postrojenjima za tretman otpada. Mislim da bi se mnogo toga promenilo, posebno u glavama ljudi.