Doslovno tog dana kada će se dogoditi havarija u Černobilju, Jugoslavija je brujala o izgradnji svojih nuklearnih elektrana.

Na dan 26. aprila 1986. zvanično je produžen rok međunarodnog konkursa za nove elektrane.

„Rok je produžen za još dva meseca na zahtev domaće mašino i elektromašino gradnje. To, međutim, neće mnogo smetati ranije usvojenim planovima da se preliminarni izbor obavi do kraja novembra ove, a konačni do kraja marta naredne godine.“

Do zadatog roka, 25. aprila 1986, ponude je dalo 13 domaćih i 11 inostranih firmi, pre svega na osnovu uslova za gradnju nuklearne elektrane „Prevlaka“ kod Siska, čiji je početak gradnje planiran za prve mesece 1988. godine.

„Jasno je da se svi poslovi oko gradnje budućih elektrana obavljaju kao da uopšte nema nikakvih protivljenja novim nuklearkama, iako je poslednjih dana zatraženo da RO ‘Nuklearka u osnivanju’ u Vojvodini prekine rad, a iz Srbije stiglo upozorenje da nuklearke ne mogu da se grade tek tako, samo na osnovu stava elektroprivrede.“

Strane kompanije su konkursnu dokumentaciju te 1986. otkupljivale za 20.000 dolara, a domaće firme za ukupno 75,2 miliona tadašnjih dinara.

Nekadašnja Jugoslavija je još 1954. imala nuklearni program, a Josip Broz Tito se sa Vilijem Brantom na Brionima 1971. dogovorio o izgradnji nuklearnih centrala u Jugoslaviji. Dve godine docnije započela je izgradnja nuklearne elektrane „Krško“ u Sloveniji.

Prema planu obelodanjenom 1986, četiri nuklearke trebalo je izgraditi do kraja 20. veka, a do 2025. godine SFRJ je trebalo da dobije 23 atomske centrale, od kojih četiri u Dalju, zatim Viru, kod Kostolca, a lokacije su bile i Mladenovo i Bačka Palanka…

Polemika je postojala, ali je „nuklearni lobi“, kako se tada govorilo, uspeo da pobedi.

Onda se dogodio Černobilj…

Veliko istraživanje o uzrocima i posledicama havarije u Černobilju i tome kako je Jugoslavija dočekala radioaktivni oblak, čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

Komentar(1)

  1. PetarJ.
    18. јун 2019. 22:02

    NE ZA NE, ima i knjiga pod tim naslovom, krajem februara krenulo se za izbacivanjem NE na potezu Bogojeva, Mladenova Čelareva... Organizuju se tribine na kojoj učestvuju giganti antinuklearne borbe Dejan Dimov, Dragan Jovanović Branko Lalović! Plan političara da sfrj načička NE je propao Narod masovno ustao i jedinstveno zbacio taj tajni plan! Onda je u aprilu došao Černobil kao kec na destku u srušio sve misli političara o lahkoj zaradi... a Dejan Dimov je u velikom razgovoru za novine te 86 rekao da je Tito bio protiv NE! A on valjda zna a ne Vi da mu pored mnogih gluposti i to zalepite...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.