Aleksandar Joksimović, čuveni kreator bivše Jugoslavije, preminuo je noćas u bolnici „Dragiše Mišović“. Izgubio je bitku sa koronom u 87. godini.
Aleksandar Joksimović krojio je jugoslovensku modu. Na vrhuncu njegove slave, za njega je znao čitav svet, a njegove kolekcije opravdavale su nadimak koji je nosio, „modni bog“.
Čovek koji je odbio najslavnije modne kuće, da bi radio za svoju zemlju, život je proveo u Beogradu, živeo je u Kosovskoj ulici, a na žalost, ljudi u Srbiji o njemu tako malo znaju.
Svoju poslednju kolekciju Joksimović je uradio za „Monu“ 2002. godine, a zvala se “Život je ljubav”, i nakon toga se povukao.
Ali pre toga, imao je život i kreativnost dostojan filma.
Joksimović je počeo da se bavi modom 60-ih godina, u momentu kada zvanje modni dizajner u Jugoslaviji ne postoji. Prva kolekcija koju je uradio su bile školske uniforme, a zatim počinje da radi u odeljenju za izvoz u Centrotekstilu.
A onda je njegova revija dospela u Njujor Tajms. Na otvaranju Nacionalnog salona, 1965. godine, Joksimović se predstavio novom kolekcijom, a američki novinar, koji se zatekao na salonu napiso je da se pojavio jedan mladi čovek ogromnog potencijala. Taj tekst je bila karta za bavljenje visokom modom.
Zatim sledi njegova kolekcija „Simoda“, koja je opčinila mlade žene. Sve žene u Jugoslaviji su želele da nose haljine tog kroja. Bio je to najkopiraniji model u bovšoj SFRJ.
Upravo ta kolekcija je predstavljena na smotri u Moksvi, gde je učestvovao i Dior, a Joksimović je dobio poziv da bude deo njihovog tima.
Ostao je, jer je želeo da razvija modu u Jugoslaviji.
Po službenoj dužnosti oblačio je Jovanku Broz
Njegove kreacije nosile su mnoge poznate dame tog vremena, ali možda najinteresantnije, ili barem najzvučnije ime među damama koje je Aleksandar oblačio je – Jovanka Broz.
Od ‘66. godine je Aleksandar svake godine po službenoj dužnosti morao da radi po nekoliko modela godišnje za Jovanku Broz, jer se radilo na tome da se popularizuje domaća modna industrija. Oblačio ju je za raznorazne događaje kojima je prisustvovala kao prva dama, a kada bi Jovanka poželela da se promeni kragna na njenoj omiljenoj bundi, Aleksandar je to odrađivao velemajstorski. On je rado sarađivao sa njom i imali su divan poslovni odnos. Uvek je o njoj govorio sa puno poštovanja, a posebno je isticao i da je ona bila ličnost izuzetne kulture i manira sa kojom je uvek bilo zadovoljstvo sarađivati.