Priča o Černobilju neizostavno je povezana i sa padom komunizma, Gvozdene zavese, Berlinskog zida.
Vrhuška predvođena Gorbačovom zaklinjaće se u „Glasnost“ u godinama koje su sledile, ali su ovakvu stvar, najveću moguću, hteli glasno da prećute. Poverenje prema Komunističkoj partiji svedeno je na minimum – ako je ikada i bilo ogromno, nakon svih neispunjenih obećanja – građani Ukrajine i Belorusije su još jednom osetili nemar „centra“, no ponajpre je ionako prazna kasa počela da zjapi prazna.
Teško je sabrati sve posledice Černobiljske katastrofe, pa tako i one privredne. Prema Gorbačovu, Sovjetski Savez potrošio je samo na dekontaminaciju i obuzdavanje posledica najmanje 18 milijardi rubalja (što je po tadašnjem kursu, koji je zvanično glasio 1:1, bilo 18 milijardi dolara, ili, sa inflacijom, 41,1 milijardu današnjih dolara). Sve do prošle decenije, između pet i sedam odsto svih troškova ukrajinske vlade bilo je na ovaj ili onaj način povezano sa Černobiljem. Ekonomski gubici samo u Belorusiji, zemlji najteže pogođenoj katastrofom, procenjuju se na 235 milijardi dolara.
Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna agencija za atomsku energiju tvrdile su početkom devedesetih da je svega 56 osoba umrlo od radijacije u Černobilju, i da će finalni broj biti oko 4.000. Ali mnogi istraživači nikada nisu prihvatili ove brojeve. Međunarodna agencija za istraživanje kancera, takođe pod okriljem Ujedinjenih nacija, iznela je broj 16.000; Ruska akademija nauka govorila je o 60.000 preminulih u Rusiji i procenjenih 140.000 u Ukrajini i Belorusiji.
Veliko istraživanje o uzrocima i posledicama havarije u Černobilju i tome kako je Jugoslavija dočekala radioaktivni oblak, čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.