Korona kod 78 odsto pacijenata ostavlja oštećenja srca: Zabrinjavajući rezultati nemačke studije

Korona virus je specifičan po mnogo čemu, a lekari kažu da ga treba posmatrati kao sistemsku bolest. Dve nemačke studije pokazale su da u čak 78 odsto slučajeva korona ostavlja oštećenja srca, dok je ta verovatnoća kod blagih i asimptomatskih slučajeva 60 odsto.

Virusna infekcija se na srce najčešće proširi u toku upale disajnih puteva, koliko će biti teško zapaljenje srčanog mišića zavisi od imunoloških mehanizma i nasledne predispozicije. Profesor dr Lazar Velicki, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine iz Sremske Kamenice kaže da je moguće da bolesnik koji prethodno nije bolovao od bolesti srca i krvnih sudova nakon kovida razvije upalu srčanog mišića. Međutim napominje da bi trebalo imati na umu da su brojni faktori rizika koji su značajni za nastanak i razvoj komplikacija kod korona virusne infekcije, ujedno i faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, (gojaznost, šećerna bolest, hipertenzija i druge), prenosi Blic.

„Da li će doći do miokarditisa zavisi, najpre, od imunološkog statusa, virulentnosti virusa i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Isto tako, pokazano je da novi sojevi virusa izazivaju težu kliničku sliku i pogađaju mlađu populaciju. Korona virus ima specifične receptore preko kojih može da napadne ćelije srčanog mišića što, posledično, dovodi do njegovog oštećenja, stvaranja ožiljka i smanjenja srčane snage. Ove promene su u manjoj ili većoj meri nepovratnog karaktera. Upala srčanog mišića je posebno interesantna iz domena tzv. post-kovid sindroma“, rekao je Velicki.

Infektolog dr Dajana Lendak sa Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine kaže da sem što virus direktno oštećuje srčani mišić, utiče i na cirkulaciju upšte. Nedosatatak kiseonika indirektno utiče i na srčanu funkciju. Karakteristika kovida je da napada i hroničare ali i one koji nikad nisu imali srčanih problema. Hronični srčani bolesnici imaju težu kliničku sliku i više umiru od kovid infekcije, ali je neverovatno da potpuno zdravi ljudi nakon korone doživljavaju infarkt miokarda ili miokarditis.

„Jedna nemačka studija koja je ispitivala posledice tri meseca nakon preležane korone podrazumevala je magnetnu rezonancu srca i pokazala da kod 60 odsto blagih ili asimptomatskih slučajeva postoje znači oštećenja miokarda. Koliko će se to manifestovati kasnije u životu je veliko pitanje, ali ono što je činjenica je da veliki broj prethodno zdravih pacijenata ima razne posledice na srčanu funkciju“, izjavila je Lendak.

Miokarditis se klasifikuje u grupu retkih bolesi. Ovo zapaljenje uvećava i slabi srce, stvara ožiljak i dovodi do napornijeg rada srčanog mišića tokom održavanja cirkulacije krvi kroz telo. Može da pogodi bilo koga, od starih ljudi do novorođenčadi. Često i pogađa mlađe osobe, obično muškarce, u dobroj formi. Miokarditis je treći vodeći uzrok iznenadne smrti kod dece i mladih i u svetu godišnje od upale srčanog mišića oboli oko 1,5 miliona ljudi.

Velicki kaže da postoji veći broj virusa koji mogu da dovedu do upale srčanog mišića, a najčešće ga izazivaju virusi iz grupe B Coxsackie virusa, zatim virus gripa, herpes simplex virus 6, hepatitis C, HIV, citomegalovirus (CMV), Ebstein-Barr virus, Parvovirus B19, pa i virus zapadnog Nila i trenutno aktuelni SARS-CoV2.

„Kovid je sama po sebi potencijalno teška i ozbiljna bolest. Kada je sistem napregnut do krajnjih granica, čak i mali pad saturacije kiseonika u krvi može u potpunosti deklanširati delikatnu ravnotežu i životno ugroziti bolesnika. Visoke temperature koje se viđaju kod kovid bolesnika dovode do povećanih metaboličkih zahteva koje kardiovaskularni sistem treba da obezbedi. Budući da srce nekad radi sa jedva dovoljnom snagom u normalnim okolnostima, povećani zahtevi u slučaju infekcije mogu da izazovu krah cirkulacije“, kazao je Velicki.

I, konačno, kako dodaje, situacija koja je posebno zabeležena sa početka kovid pandemije svuda u svetu ali i kod nas i koja je delovala neverovatno u tolikoj meri da su vodeći svetski naučni časopisi objavili radove sa naslovima poput “Gde su nestali kardiovaskularni bolesnici?”, odnosi se na pojavu da se bolesnici sa akutnim infarktom miokarda ili disekcijom aorte, jednostavno nisu javljali ili nisu uspevali da dođu do svog kardiologa. U tom periodu, zabeležen je pad urgentnih kardioloških i kardiohirurških intervencija za 80 odsto, što je nažalost imalo ozbiljne, u nekim slučajevima i fatalne posledice po zdravlje i život ove grupe bolesnika. S obzirom da kardiovaskularne bolesti najviše opterećuju naš zdravstveni sistem.

Posledice upale srčanog mišića

Bolest počinje virusnom infekcijom respiratornog trakta, i(ili) sa pojavom simptoma poput malaksalosti, bolova u mišićima i zglobovima, pojavom gastrointestinalnih tegoba poput mučnine, proliva i povraćanja, na koje se posle desetak dana nadovežu simptomi koji odgovaraju kardiovaskularnim tegobama, poput bolova u grudima, gušenja, oticanja nogu ili aritmija. Upala srčanog mišića može da prođe gotovo neprimetno ili sa vrlo malo tegoba, s druge strane pacijenti se žale na preskakanje u srčanom ritmu ili čak izražen oštar probadajući bol u grudima. U kasnijem toku bolesti, kao posledica virusne infekcije, mogu da zaostanu priraslice između plućne i srčane maramice koje pri novim prehladama, premoru ili promenama vremena izazivaju probadanja u grudima.

Kod najvećeg broja bolesnika koji su imali miokarditis, tok bolesti je takav da će doći do potpunog oporavka, bez ikakvih trajnih oštećenja srca. Oporavak može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ali se srčana funkcija u potponosti povrati. Manji broj pacijenata razvije dilatativnu kardiomiopatiju (stanje kada se srce proširi i oslabi) što zahteva doživotno lečenje, smanjuje sposobnost za fizički napor, kvalitet i dužinu života. Veoma retko (2 odsto) miokarditis brzo napreduje i za kratko vreme može da dovede do smrti bolesnika ili zahteva neki oblik mehaničke cirkulatorne potpore, a još ređe kod pacijenata koji se ne oporave je neophodna transplantacija srca. Vrlo je važno napomenuti da osobe koje su se oporavile od miokarditisa, u narednih šest meseci treba da izbegavaju veće fizičke napore, a ukoliko su sportisti, imaju u tom periodu zabranu takmičenja – izjavio je Velicki.

Nemačke studije dokazuju ozbiljna oštećenja srca

Dve nemačke naučne studije ukazuju na to da su se kod više od tri četvrtine pacijenata koji su se nedavno oporavili od kovida razvili dugoročni srčani problemi, čak i ako njihovo stanje nije zahtevalo hospitalizaciju. Rezultate istraživanja nemački lekari objavili su u u stručnom časopisu “JAMA Cardiology”.

Rezultate magnetne rezonance srca (MRI) obavljene na stotinu oporavljenih od kovida lekari su uporedili sa rezultatima istog pregleda obavljenog na stotinu osoba koje nisu bile zaražene koronavirusom. Prosečna starost ispitanika bila je 49 godina, a dve trećine bolesnika oporavilo se kod kuće. Nakon nešto više od dva meseca, među inficiranim pacijentima uočena je veća verovatnoća za razvoj srčanih problema u odnosu na ispitanike iz kontrolne grupe. Pokazalo se da su kod većine pacijenata, njih 78 odsto, nastala ozbiljna oštećenja srčanog mišića, poput onih koja se javljaju nakon srčanog udara.