Naučnici su izrazili zabrinutost da bi rezidualna anksioznost zbog koronavirusa neke ljude mogla da navede na razvijanje kompulsivnih higijenskih navika koje bi mogle da ih spreče da se ponovo integrišu u spoljni svet.
Koncept “sindroma kovid anksioznosti” prvi su teoretizirali Ana Nikčević sa Univerziteta Kingston i Markantonio Spada sa Univerziteta „South Bank“ u Londonu, kada su primetili da ljudi razvijaju određeni niz osobina kao odgovor na pandemiju, piše Gardijan.
Te osobine uključuju prisilnu proveru prisutnosti simptoma zaraze, izbegavanje javnih mesta i opsesivno čišćenje.
Istraživači smatraju da se pojave poput izbegavanja bilo kakvih pretnji, strah od korišćenja javnog prevoza ili višesatno čišćenje prostora u kome ljudi žive, neće tako lako smiriti čak ni kada kovid bude bio pod kontrolom.
„Strah je normalan, naročito kada je u pitanju virus koji je opasan. Međutim, razlika u pogledu razvijanja psihopatološkog odgovora je u tome da li ćete usvojiti oblike preterano bezbednog načina ponašanja koji vas zaključavaju u strah“, rekao je Spada i dodao:
„Očekujem da ćemo imati delove stanovništva koji izbegavaju ponovno angažovanje i neprestano brinu o virusu u mesecima koji dolaze, bez obzira da li su vakcinisani ili ne“, prenosi N1.
Istraživači su koristili sopstvene podatke o izveštavanju u junu 2020. od oko 500 američkih učesnika i otkrili da sindrom predviđa nivo generalizovane anksioznosti i depresije iznad i izvan faktora kao što su osobine ličnosti i opšta zdravstvena anksioznost.
Zatim su isti istraživači, zajedno sa Ianom Alberijem, profesorom psihologije na londonskom Univerzitetu „South Bank“, prikupili preliminarne podatke iz anketa o samo 300 odraslih u Velikoj Britaniji u februaru 2021. godine, ukazujuć na to da je „sindrom kovid anksioznost“i nezavisni prediktor generalizovanog anksioznost i depresija tokom pandemije.
Tagovi
