Sićušna stvorenja su „diskretni heroji“ koji održavaju tlo zdravim i podupiru sav život na kopnu. Međutim, najnovija merenja pokazala su da uticaji poljoprivrednih hemikalija na gliste, bube i druge organizme u velikoj meri negativni, upozoravaju eksperti.
Neki naučnici ocenjuju nalaze alarmantnim, ako se u obzir uzme važnost ovih bića o čijem značaju se ne govori dovoljno, piše Gardijan.
Rezultati analiza navode na zaključak da se organizmi u površinskom sloju zemljišta retko uzimaju u obzir prilikom procene uticaja pesticida na životnu sredinu.
SAD, na primer, testiraju samo hemikalije na medonosnim pčelama, koje možda nikada ne dolaze u kontakt sa zemljom.
Izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen u decembru ukazuje na to da budućnost izgleda „mračno“ za zemljište ukoliko ne budu donete hitne mere za zaustavljanje degradacije.
Ono što posebno treba da nas zabrine je da su potrebne hiljade godina da bi se formiralo novo zemljište. Osim toga, smatra se da tlo sadrži skoro četvrtinu celokupnog biodiverziteta planete.
„Razmere štete koju vidimo su mnogo veće nego što sam mislio da će biti. Zemljište je neverovatno važno. Ali koliko štete pesticidi nanose zemljištu se mnogo manje uzima u obzir u odnosu da insekte koji oprašuju biljke, sisare i ptice“, naglašava Nejtan Donlej iz Centra za biološku raznolikost u Sjedinjenim Državama.
„Bube i kalembole koje imaju ogroman uticaj na poroznost tla su jako ugrožene, a gliste posebno“, naglašava Donlej. „Većina ljudi ne zna da se mnoge vrste insekata gnezde u tlu, tako da je i to jedan od razloga kako im ugrožavamo opstanak“.
Profesor Dejv Gulson sa britanskog Univerziteta u Saseksu koji nije učestvovao u ovom istraživanju, smatra da su ovi nalazi o uticaju pesticida na kvalitet zemljišta alarmantni, s obzirom na vitalnu važnost ovih „nepriznatih junaka“ koji su potrebni da nam zemljište bude zdravo.
U analizama koje su objavljene u časopisu Frontiers in Environmental Science, sistematski je pregledano skoro 400 studija o efektima pesticida na beskičmenjake na koje ove hemikalije nisu ciljale, a koji barem deo svog života provode u zemljištu. Obuhvaćeno je više od 275 životinjskih vrsta i 284 vrste pesticida, mada nisu proveravane hemikalije koje su trenutno zabranjene u Sjedinjenim Državama.
Analizirano je više od 2.800 „testiranih parametara“, na osnovu kojih je proveravano dejstvo pesticida na određene organizme u pogledu više svojstava, poput mortaliteta, zastupljenosti, reprodukcije, i biohemijskih i morfoloških promena.
Naučnici su otkrili da je 71 odsto testiranih parametara pokazalo negativne efekte posle izlaganja pesticidima, a 28 odsto nije imalo značajne efekte, i jedan odsto je imalo pozitivne efekte. Na primer, u 84 odsto ispitivanih parametara kod glista došlo je do negativnih efekata zbog najčešće korišćene klase insekticida. Pojedini herbicidi i fungicidi su takođe štetili ovimi beskičmenjacima.
Doneli upozorava da: „Nisu samo jedan ili dva pesticida štetna. Rezultati su zaista vrlo dosledni u čitavoj klasih hemijskih otrova“.
Analiza iz 2012. godine pokazala je da pesticidi štete i životu mikroba u zemljištu.
„Takođe se ispostavilo da su fungicidi gotovo jednako loši kao i insekticidi za organizme koji žive u zemlji. To ne iznenađuje s obzirom na to da se gliste, mokrice, diplode i kolembole hrane gljivama nastalim od raspada biljnog materijala“, naglašava Met Šardlov iz Organizacije „Baglajf“.
„Svi želimo plodno poljoprivredno zemljište, ali ovo pokazuje da pesticidi koje primenjujemo napadaju plodnost životinja koje žive u tlu“, dodaje Šardlov. „Ako želimo da zaštitimo zdravo zemljište, moramo uzeti u obzir organizme u tlu kada odlučujemo da li je pesticid siguran za upotrebu“.
U Sjedinjenim Državama se pesticidi testiraju samo na medonosnim pčelama, napominje Doneli. „Suludo je testirati samo na jednoj vrsti, koja možda nikada neće doći u kontakt sa zemljom u čitavom svom životu, i to smatrati reprezentativnim dokazom sa sve kopnene beskičmenjake, kao i ribe“, smatra biolog.
Zabrinjava i činjenica da je regulacija upotrebe pesticida u manje razvijenim zemljama u kojima poljoprivreda čini veći deo privredne aktivnosti, gotovo nikakva.
Tagovi
