PARIZ – Amandin Šero požurila je iz svog studentskog stana u predgrađu Pariza da uhvati voz kojim će za sat vremena stići u grad. Stomak joj je krčao od gladi, kaže, dok je hodala ka studentskoj banci hrane u blizini Bastilje gde je zauzela mesto u redu sa još 500 mladih ljudi koji su čekali na obrok.
Amandin Šero (19) ostala je bez novca u septembru nakon što je zbog pandemije izgubila oba posla koja je radila kako bi se izdržavala – čuvanje dece i konobarisanje u restoranu. Do oktobra je sebi mogla da priušti samo jedan obrok dnevno i kaže da je u tom period izgubila deset kilograma.
„Nisam imala novca za hranu“, kaže. Otac joj pomaže da plati školarinu i kiriju, ali je i on ostao bez posla u avgustu. „Zastrašujuće je“, dodaje, dok studenti oko nje čekaju hranu. „I sve se dešava toliko brzo.“
Dok pandemija započinje svoju drugu godinu, humanitarne organizacije u Evropi upozoravaju na alarmantnost situacije među mladim ljudima koji ostaju bez hrane sa zatvaranjem kampusa, radnih mesta i otpuštanjem članova porodice. Sve je veći broj onih koji su suočeni sa glađu, čime se dodatno produbljuje nejednakost za najranjiviju populaciju.
Oslanjanje na pomoć u hrani raste širom Evrope dok je u svetu još stotine miliona ljudi koji ne uspevaju da ispune osnovne potrebe. Globalna ekonomija se bori za opstanak, a glad je na vrhuncu.
Ujedinjene nacije upozorile su da bi akutna glad mogla da se u zemljama u razvoju udvostruči i obuhvati čak 265 miliona ljudi.
U Francuskoj sada polovina mladih ima ograničen pristup hrani. Skoro četvrtina njih rutinski preskače najmanje jedan obrok dnevno, prema podacima tink-tenk organizacije Cercle des Économistes.
Predsednik Emanuel Makron priznao je postojanje krize nakon što su studenti iz čitave Francuske izašli na demonstracije; u ovoj zemlji se visoko obrazovanje smatra pravom i država je ta koja pokriva većinu troškova. On je najavio paket pomoći koji uključuje i obroke u univerzitetskim kafeterijama po ceni od jednog evra, psihološku podršku studentima i finansijsku pomoć onima koji su suočeni sa „trajnim i značajnim padom prihoda u porodici“.
„Kovid je stvorio duboku i tešku društvenu krizu koja je ljude rapidno gurnula u poteškoće“, ističe Žilijen Memon, predsednik francuske narodne kuhinje Linkee. „Studenti su postali novo lice ove neizvesnosti.“
Organizacije za pomoć koje su uglavnom hranile izbeglice, beskućnike i ljude ispod linije siromaštva, sada su se reorganizovale kako bi odgovorile i na potrebe mladih ljudi u krizi. U jednoj od najvećih banaka hrane u Francuskoj, Restors du Coeur koja ima 1.900 punktova, broj mlađih od 25 godina koji čekaju u redovima porastao je skoro 40 odsto.
Više od osam miliona ljudi u Francuskoj posetilo je prošle godine narodnu kuhinju makar jednom, dok ih je 2019. bilo 5,5 miliona. Potreba za ovakvom vrstom pomoći u Evropi je porasla 30 odsto, prema podacima Evropske federacije banaka hrane.
Ipak, iako vlada subvencioniše obroke na kampusu, ne obezbeđuje nikakva druga sredstva. Pošto je cena hrane za mnoge studente sve nedostižnija, uprave univerziteta obratile su se humanitarnim organizacijama.
Pandemija je obrisala poslove u restoranima, turizmu i drugim teško pogođenim sektorima koji su ranije mladim ljudima bili lako dostupni. Dve trećine njih ostalo je bez posla, prema podacima Nacionalne opservatorije za život studenata.
„Mnogo ljudi nikada ranije nije išlo u narodnu kuhinju, a sada jedva spajaju kraj sa krajem“, kaže Memon. Da bi se ublažio osećaj stigme, Linkee pokušava da kreira veselu atmosferu na punktovima uz pomoć volontera i studentskih bendova.
Smanjeni prihodi u porodici pokreću domino efekat. U Francuskoj, gde je srednji iznos koji radnik nosi kući 1.750 evra mesečno, vlada troši stotine milijardi evra u pokušajima da spreči masovna otpuštanja.
U gradu Renu, obroci od jednog evra su toliko popularni da se u redovima čeka i više od sat vremena. Neki, međutim, žure na onlajn časove i ne mogu da čekaju toliko dugo na obrok. Drugi žive predaleko. „Mnogo ljudi jednostavno ne jede“, kaže Alen Gijeman, jedan od predsednika studentskog udruženja na Univerzitetu u Renu.
Banka hrane koju je posetila Amandin Šero, Co’p1/Solidarités Étudiantes, otvorena je pored Bastilje u oktobru kada je šestoro studenata sa Sorbone odlučilo da pomogne svojim kolegama koji gladuju.
Oni su uz pomoć kabineta gradonačelnika Pariza i Crvenog krsta pregovorima obezbedili donacije od supermarketa i proizvođača kao što je Danone. Sada 250 studenata volontera organizuje pakete sa pastom, žitaricama, bagetom, mlekom, povrćem i higijenskim potrepštinama koje nedeljno preuzima više od hiljadu studenata – iako je realna potražnja pet puta veća, ističe Ulis Gutman-Faure, student prava i osnivač te grupe.
Studenti rezervišu mesto u redu onlajn. „Isprva je trebalo tri dana da se ovi slotovi popune“, dodaje. „Sada su bukirani u roku od tri sata.“
Narodne kuhinje poput ove koju vode studenti volonteri za druge studente postale su svetla tačka za hiljade onih koji se u tišini bore sa psihološkim posledicama života u pandemiji.
Tomas Nav (23), student filozofije i stipendista Univerziteta Nanter, kaže da se osećao napušteno i izolovano dok je mesecima pohađao nastavu onlajn iz svog malog studija. Kada je izgubio sve honorarne poslove, počeo je da posećuje banke hrane koje su na kampusu delile obroke dva puta nedeljno. Tamo je pronašao ne samo obroke koji su bili očajnički potrebni, već i način da pobegne od usamljenosti i nosi se sa sve intenzivnijim stresom. Njegovi roditelji su bolesni i jedva spajaju kraj sa krajem.
Nav se jednog popodneva smestio za stočić u svojoj studentskoj sobi da pojede kari koji je dobio u paketu hrane.
„Odlazak u narodnu kuhinju je jedini način da se prehranim“, kaže. „Ali kada se sretnem sa drugim studentima koji su u istoj situaciji, shvatam da smo u ovoj patnji svi zajedno.“
*Tekst je objavljen u novom izdanju Njujork tajmsa na srpskom koji se dobija na poklon uz Nedeljnika od 13. maja. Digitalno izdanje dostupno na NSTORE.RS
