Brojke
U poslednja 24 sata registrovano je 575 novih slučajeva koronavirusa, dok je na kovid-19 testirano ukupno 9.329 građana.
Potvrđeno je da je preminulo 15 osoba.
Prema poslednjim podacima, na respiratorima u bolnicama širom Srbije nalazi se 93 pacijenta.
Procenat pozitivnosti, broj pozitivnih u odnosu na broj testiranih, iznosi 6,16 odsto.
Na Torlak stigao novi kontigent „Fajzera“
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je na Institut Torlak danas stigla redovna isporuka vakcina „Fajzer“.
Danas je pristiglo 104.130 doza ove vakcine.
Ašanin: Sve više bolnica izlazi iz kovid sistema
Zbog povoljnije epidemijske situacije i manje pacijenata na bolničkom lečenju, iz kovid režima izašli su kliničko-bolnički centri „Zvezdara“ i „Dragiša Mišović“, a tokom nedelje redovnom radu vraća se i Specijalna bolnica u Mladenovcu, preneo je RTS.
Direktor Univerzitetskog kliničko-bolničkog centra Srbije prof. dr Milika Ašanin rekao je da će se sa kovidom boriti do kraja Klinika za infektivne i tropske bolesti i kovid bolnica u Batajnici, čija se uloga u zdravstvenom sistemu tek sad vidi.
Pozitivni rezultati druge faze kliničkih ispitivanja francuske vakcine “Sanofi”
Francuska laboratorija Sanofi saopštila je danas da su pozitivni rezultati kliničkih ispitivanja vakcine protiv koronavirusa, koju je razvila sa britanskom laboratorijom GSK.
Rezultati druge faze ispitivanja na ljudima pokazuju da je primena te vakcine dovela do “proizvodnje visokih koncentracija antitela kod odraslih svih starosnih grupa na nivoima uporedivim sa brojem antitela kod osoba koje su imale infekciju” kovid, precizira laboratorija.
Treća faza studije na ljudima pre potencijalnog odobrenja vakcine trebalo bi da počne narednih nedelja, dodaje Sanofi, koji će paralelno pokrenuti proizvodnju.
Studija će obuhvatiti dve formule vakcine, posebno protiv varijanti koronavirusa iz Vuhana i Južne Afrike, dodaje grupa.
U drugoj fazi ispitivanja, vakcina je testirana samo na soju koronavirusa iz Vuhana.
Rezultati pokazuju stvaranje antitela u 95 do 100 odsto slučajeva nakon druge doze vakcine i to kod svih starosnih grupa (od 18 do 95 godina) i za sve ispitivane doze.
Kod ispitanika koji su prethodno bili zaraženi koronavirusom, jedna doza vakcine proizvela je veliki broj antitela, dodaje Sanofi.
Prvo istraživanje na ljudima krajem 2020. godine pokazalo je nedovoljan imunološki odgovor, pa je laboratorija morala da odloži potencijalnu proizvodnju za četvrti kvartal ove godine.
Sanofi takođe razvija vakcinu sa američkom kompanijom Translejt bio (Translate) koja je na bazi RNK poput Fajzerove i Modernine vakcine.
Grupa je istovremeno postigla sporazume sa drugim proizvođačima, Fajzerom, Džonsonom i Modernom kako bi im pomogla da pune svoje vakcine.
Dva najnovija leka za lečenje kovid-19 u bolnicama u Srbiji
U svim kliničkim, kliničko-bolničkim centrima i opštim bolnicama u Srbiji dostupna su dva najnovija leka – “Bamlanivimab” i “Regeneron”, saopštio je danas Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Ti lekovi iz grupe neutrališućih monoklonskih antitela za lečenje virusa kovid 19 primenjuju se u prvih deset dana od pojave simptoma i omogućavaju da se infekcija zaustavi u ranoj fazi bolesti.
Kako je istaknuto u saopštenju RFZO, Srbija je među retkim zemljama koja je nabavila najnovije lekove za lečenje zaraze kovid-19.
Konsultant za imunizaciju: “Koliko su realne najave o proizvodnji i punjenju vakcina?”
Konsultant za vakcine i imunizaciju dr Dragoslav Popović izjavio je danas da treba postaviti pitanje koliko su realne najave da će Srbija praviti “fabriku vakcina”, kao i one da će se na Institutu Torlak puniti ruska vakcina protiv kovid-19.
“Podržavam to što je poraslo interesovanje za ulaganje u vakcine globalno i kod nas, ali treba biti vrlo oprezan, zato što je sada situacija takva da je trenutno potražnja izuzetno velika, nekoliko puta veća od normalne godišnje potrebe za vakcinama. Međutim, već sledeće godine tržište će se jako brzo vraćati u pred-kovid stanje, tako da treba biti oprezan jer na dužu stazu potražnja za vakcinama neće biti ovakva kakva je danas”, rekao je Popović agenciji Beta.
On je dodao da za počinjanje proizvodnje treba i vremena i novca i da se u tom poslu mora gledati na duže staze, a ne samo od danas za sutra.
“Nove tehnologije su napravile jedan gigantski korak u brzini razvoja vakcina. Samo ako smo spremni da usvajamo i radimo na takvim tehnologijama, ima smisla da učestvujemo u trci. Ako nismo, to će biti promašena investicija”, ocenio je Popović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je juče na svom nalogu na Instagramu video snimak planova za buduću fabrike vakcina u Srbiji i napisao da bi tako trebalo da izgleda srpska fabrika vakcina koja se gradi sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kine.
Popović je rekao da se ovde priča o zgradi, ali se gubi iz vida da zgradu i njene gabarite određuje tehnologija koja će se koristiti, projektovani kapaciteti, tržište na koje ciljamo i ulaganje koje smo spremni da obezbedimo na duže staze.
“Tu treba da radi visoko obrazovan kadar, takve ljude ne možete angažovati tek tako i na kratke staze”, rekao je Popović.
Prema njegovim rečima, Srbija mora misliti i o partnerima pa iako je Kina verovatno najbrže rastuća tehnološka sila, i ona je nova na svetskom tržištu vakcina, a Ujedinjeni Arapski Emirati su se pojavili tek sa ovom vakcinom.
“Da bi se ostvarila proizvodnja vakcina, mora da se ispuni veliki broj uslova: da imate registrovanu Agenciju za lekove, što imamo tek od 2019. godine, ali morate da imate i razvijete kadar, i to ne samo farmaceute, mikrobiologe, virusologe i slično, već i kadar koji poznaje industrijsku tehnologiju proizvodnje vakcina, zatim jaku naučnu bazu u institutima koji će da vrše razna klinička i druga ispitivanja”, naveo je Popović.
On je dodao da potencijalna zemlja-proizvođač mora takođe da ima i veliku grupu u stanovništvu koja će biti spremna da se na njima dobrovoljno testiraju nove vakcine.
“Ali, pre svega, morate imati jasnu viziju šta hoćete i lidere koji će vas povesti u pravcu kojim će da idu oni koji su najuspešniji na svetskom tržištu”, naveo je Popović.
Popović je rekao je da postoji jedna anegdota o proizvodnji vakcina koja kaže da ako hoćete da dostignete odgovarajuću tehnologiju i standarde za proizvodnju, treba vam deset godina, zatim deset puta po deset miliona dolara i deset farmaceuteskih fakulteta.
“To jeste anegdota ali govori o tome da je potrebno vreme, ogromne investicije i naučna baza, koja je izuzetno važna”, rekao je Popović.
Prema njegovim rečima, činjenica je da trenutno postoji trka za kovid vakcinama, ali će jako brzo stvari krenuti u drugom pravcu.
“SAD su dosegle 50 odsto vakcinisanih i za mesec dana će pokriti sve potrebe za vakcinama pa će krenuti da te vakcine guraju na globalno tržište. Istovremeno, isto će se desiti i sa EU. Takođe, izlaze nove vakcine u narednih nekoliko meseci od drugih proizvođača iz velike farmaceutske industrije i oni će vrlo brzo zatrpati tržište. Teško da će tu biti mesta za nekog ko potpuno nov izlazi u svet. Ne zaboravite da je više od 200 instituta širom sveta krenulo u trku za porizvodnjom kovid vakcine još u januaru 2020, a samo njih devet je došlo do proizvoda koji je ušao u masovniju proizvodnju”, rekao je Popović.
Objasnio je da su standardi za proizvodnju vakcina vrlo rigorozni i traže mesece provedene samo u planiranju postrojenja i tehnoloških procesa samo da bi se zadovoljili GMP zahtevi (Global manufacturing practice).
On je dodao da sve vakcine koje danas vidimo u redovnim programima ne proizvode više državni instituti, već privatni sektor sa potpuno drugačijim gledanjem na sve to nego što je to bilo u periodu šezdesetih ili sedamdesetih godina 20. veka, kada je nekoliko razvijenijih zemalja sveta imalo državne institute koji su proizvodili vakcine.
Prema njegovim rečima, to je bio i period u kome vakcine nisu bile dostupne za dve trećine stanovnika sveta, osim u slučajevima epidemija, kao što je dečja paraliza.
“Tržište i tehnoogija su se u međuvremenu promenili u pravcu koji je drugačiji. U EU nijedna od zemalja – ni Nemačka, ni Francuska, ni Holandija, ni Belgija – nema svoj nacionalni institut za proizvodnju vakcina. Taj model je jednostavno prevaziđen”, smatra Popović.
Govoreći o mogućnosti da Torlak puni rusku vakcinu “Sputnik V,” što je takođe najavljivao Vučić, Dragoslav Popović je rekao da taj institut ima vrlo limitirane kapacitete za punjenje, i u pandemijskim uslovima oni ne mogu ostvariti “bilo kakav ozbiljan izlaz na svetsko tržište”.
“Eventualno bi mogli zadovoljiti potrebe Srbije i nekih zemalja u okruženju, ali samo ako se vakcine pojave u vrlo kratkom roku. S druge strane, mi imamo pokriven dobar deo stanovništva vakcinama, a zvaničnici su govorili da već imamo ugovoreno više od deset miliona doza kovid vakcina, što je i više nego dovoljno”, naveo je Popović.
On je rekao da je Torlak odavno izgubio tržište van Srbije, da su tehnologije koje je ta ustanova koristila prevaziđene, da su standardi koje treba da ispuni potpuno promenjeni i mnogo su viši nego što je Torlak ikada radio.
Objasnio je da je najnovija vakcina koju Torlak proizvodi vakcina za sezonski grip, i to je prva koju je proizveo tako što je dosegao potrebne standarde.
“Vakcina je izašla 2020. godine u relativno malom broju doza, ali to je trovalentna vakcina koja je izašla kada se na tržištu već pojavila četvorovalentna vakcina. Sada Vlada Srbije najavljuje da će Torlak početi da proizvodi četvorovalentnu vakcinu, ali je pod velikim znakom pitanja da li u to treba ulaziti. Jer sada imamo nove tehnologije i može se desiti da će pre nego išta uradimo, izaći vakcina za grip na bazi mRNK ili neke druge nove tehnologije. A već se priča o tome da se razvija vakcina koja će kombinovati kovid i grip u jednoj dozi”, rekao je Popović.
Ponovio je da je vrlo diskutabilno koliko dugo će trajati potražnja za kovid vakcinom.
“U narednih 12 meseci bi i najsiromašnije zemlje trebalo da dobiju dovoljne količine vakcina i tako ćemo se približiti zatvaranju pandemije te će potreba za vakcinom prestati”, rekao je Popović.
Tagovi
