SAN FRANCISKO – Majndi Kruz dobila je ponudu za stalni posao u drugoj velikoj tehnološkoj kompaniji 2017. godine, baš nakon što je prihvatila privremeni posao u HR-u u Guglu. Plata i uslovi nisu bili sjajni, ali je to bio korak bliže ostvarenju njenog sna da radi upravo u Guglu.
Ona je postala deo radne snage u Guglu iz senke koja zapravo broji više zaposlenih nego Guglova stalna postavka. Ipak, nikada nije uspela da dobije stalno zaposlenje. Otpuštena je nakon što je menadžer, kojeg je prijavila za uznemiravanje, rekao posredničkoj agenciji preko koje je dobila posao da želi da je otpusti.
Visokotehnološke kompanije dugo su promovisale ideju ravnopravnosti na radnom mestu, a Gugl je, možda više nego bilo koja druga kompanija, igrao upravo na taj imidž. Mnogi zaposleni se, međutim, pitaju da li činjenica da se ova kompanije sve više oslanja na posredničke agencije i honorarce negativno utiče na atmosferu u kompaniji
Gugl je od marta zaposlio više od 121.000 honoraraca širom sveta, dok je broj stalnih zaposlenih, prema internim podacima kompanije, 102.000. Iako neretko rade sa stalnim zaposlenima, Guglove honorarce uglavnom zapošljavaju posredničke agencije. Oni manje zarađuju i uslovi rada nisu isti poput onih koji važe za stalne zaposlene, sudeći prema rečima aktuelnih i bivših honoraraca koji su pristali da govore za Njujork tajms pod uslovom da ostanu anonimni.
Organizatori protesta Guglovih radnika prošle godine zahtevali su, pored pooštravanja politike kompanije kada je reč o seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, bolje uslove za honorarce.
„Vreme je da se ukine dvostrani sistem koji radnike tretira kao potrošnu robu“, napisali su organizatori protesta na Tviteru
Pošto Sundar Pičaj, šef, nije odgovorio na ove zahteve, honorarci su mu uputili otvoreno pismo u kojem zahtevaju jednaku platu kao stalni zaposleni i bolje uslove rada. Stotine zaposlenih u Guglu u aprilu je potpisalo još jedno otvoreno pismo u kojem se osuđuje otpuštanje honorarnih radnika
Kompanija je saopštila da menja politiku kako bi poboljšala uslove rada za honorarce, a upravo je oslanjanje kompanije na privremenu radnu snagu u Guglu izazvalo više kontroverzi nego u bilo kojoj drugoj tehnološkoj kompaniji, iako je takva praksa uobičajena stvar u Silicijumskoj dolini. Honorarci čine između 40 i 50 odsto radne snage u većini tehnoloških kompanija, prema procenama portala OnContracting namenjenom pronalasku honorarnog posla, a isti portal procenuje da kompanija na godišnjem nivou zarađuje i do 100.000 dolara po radniku koji nije stalno zaposlen, već je na privremenom radu
„Tako se stvara sistem kasti u kompanijama“, kaže Pradip Čauhan iz OnContractinga
Gugl je zapošljavao honorarce još na samom početku na projektima poput skeniranja knjiga za onlajn pretragu, a prema rečima jednog bivšeg zaposlenog, honorarci su pre deset godina već činili jednu trećinu radne snage u ovoj kompaniji.
Plate honoraraca u Guglu variraju od 16 dolara po satu za početnike do 125 dolara po satu ukoliko je reč o vrhunskom programeru
Njima nije dozvoljeno prisustvo na kompanijskim događajima, niti mogu da apliciraju na interne oglase za posao. U svom pismu Pičaju honorarni radnici naveli su da kompanija čak bezbednosna obaveštenja šalje samo stalnim radnicima, što je bio slučaj kada se prošle godine dogodio oružani napad u prostorijama Jutjuba.
Kada je Gugl 2014. započeo rad na unapređenju tehnologije za prepoznavanje govora, gotovo svi zaposleni na projektu – mahom doktori lingvistike – bili su honorarci, a tim je činilo skoro 250 ljudi. Neki su na projektu radili dve godine, koliko im ugovor dozvoljava, a zatim pravili pauzu od šest meseci pre nego što se vrate na posao.
U žalbi koju je odeljenju za ljudske resurse uputio jedan stalno zaposleni navodi se da menadžeri projekta vrše pritisak na honorarne radnike da rade prekovremeno, a da se prekovremeni sat nigde ne zavode. Pored toga, menadžeri na projektu su im obećavali ugovor za stalno. Gugl je u međuvremenu pokrenuo istragu o neplaćenom prekovremenom radu koja je i dalje u toku
Majndi Kruz je radila u kancelariji u Kaliforniji. Njen menadžer joj je rekao da će, ukoliko ispuni normu, za godinu dana dobiti ugovor za stalno. Ispunila je sve uslove i zato ništa nije rekla kada je počeo da je zove da se vide. Odbila ga je, a onda je počeo da je uznemirava
„Mnogo puta sam čula da kada nešto kažete agenciji preko koje ste zaposleni, da vas jednostavno sklone i pronađu posao negde drugde, a ja nisam želela da ostanem bez tog posla“, kaže Majndi
Ona je, međutim, otpuštena u februaru, a mesec dana kasnije podnela je žalbu kompaniji
Gugl je saopštio da je menadžer kojeg je optužila za uznemiravanje otpušten u aprilu pošto je sprovedena interna istraga. Majndi se nagodila sa kompanijom i pristala na odštetu, ali je jedna stvar i dalje muči: nije joj dozvoljeno da više ikad radi u Guglu
„To nije fer“, kaže ona.
© 2019 The New York Times
Tagovi
