Sezona godišnjih sastanaka u korporacijama se zahuktava, a scenario se odvija kao i obično – izvršni direktori će isterati svoje. Možda će pretrpeti mao verbalnog bičevanja od akcionara, možda će biti nekog malo posramljujućeg „say on pay“ glasanja o njihovim kneževskim platama, a zatim će saopštiti da im je nakon podrobne analize komisija za kompenzacije koji se posavetovao sa stručnjacima odobrio sulude povišice
Ekstremne kompenzacije za direktore i šefove nisu nikakva novina – čelnici General Motorsa su krajem sedamdesetih oštro kritikovani zato što su prihvatili čekove na milion dolara dok su običnim radnicima plate smanjivane. Zakon usvojen u vreme administracije Bila Klintona pokušao je da reši ovaj problem ograničavanjem poreskog odbitka za kompenzacije direktora na milion dolara. Odbori kompanija su zato počeli da direktorima daju više deonica.
Neki od izvršnih direktora velikih kompanija zato sada zarađuju i do hiljadu puta više od svoj zaposlenih. Prema istraživanju Instituta za ekonomsku politiku, neprofitnoj tink-tenk organizaciji, zarade izvršnih direktora između 1987. i 2017. godine porasle su za hiljadu odsto
Ekstravagantnost direktora ponovo je dospela u žižu javnosti kada je Ebigejl Dizni, unuka koosnivača kompanije Vol Dizni Roja Diznija, rekla da je kompenzacija Boba Ajgera u iznosu od 65 miliona dolara „suluda“. Ona je kritikovala kompaniju zato što se hvali da radnike u tematskim parkovima plaća 15 dolara po satu, što je dvostruko više od minimalne cene sata. Velika stvar, rekla je. Oni će se mučiti da spoje kraj sa krajem, dok Ajger zarađuje 1.424 puta više od prosečnog radnika. Ista kompanija je 2015. godine unajmila jeftinu radnu snagu iz drugih zemalja koja je zamenila lokalno tehničko osoblje u Orlandu, na Floridi, a zatim obavezala otpuštene radnike da obučavaju nove zaposlene koji su došli na njihova mesta
Postoje dobri razlozi zašto su plate izvršnih direktora sve veće. Velike kompanije postaju sve veće i kompleksnije. Zdravstvene, farmaceutske i medijske kompanije masovno otkupljuju jedna drugu. Dizni je nedavno kupio veliki deo kompanije 21st Century Fox za 71,3 milijarde dolara. AT&T je otkupio Time Warner za 85 milijardi. Ali plate izvršnih direktora nadmašuju prihode i rast profita
Glavni ljudi u industriji uvek su bili dobro plaćeni. Izvršni direktor kompanije General Motors Džek Velč je 1994. godine primio čak 4,35 miliona dolara u kompenzacijama, što bi danas iznosilo 7,5 miliona dolara. Prema današnjim standardima, Velč nije bio nimalo adekvatno plaćen. On je, međutim, postao standard prema kojem se ravnaju novi šefovi: menadžer koji je spreman da reže troškove, posao i broj zaposlenih kako bi povećao vrednost deonica, ali i koji očekuje da za to bude nagrađen. Velčova ukupna kompenzacija do 1998. godine iznosila je današnjih 15,8 miliona dolara, a do 2000. već 60 odsto više, odnosno 24,8 miliona. Velč je bio nagrađen zbog svoje naizgled magične sposobnosti da bolje posluje od kompanije Standard & Poor 500.
A danas ni takva magija nije potrebna da bi se dobila nezamislivo visoka plata. Od 100 najplaćenijih izvršnih direktora, 47 su se nalazila na čelu kompanija čije su vrednosti dividendi i deonica u 2018. godini opale
Sve se vrti u začaranom krugu. Vrhunskih talenata možda manjka, ali u deficitu su i vrhunski poslovi. Zašto odbori kompanija ne testiraju jednu ideju: da li bi iko radio za upola manje para i uspeo da ostvari 90 odsto vrednosti dvojice šefova u Oracleu od 100 miliona dolara
Odbori, naposletku, moraju da sa povećanjem plata direktorima povise plate i drugim zaposlenima, kako bi i radnici nešto dobili od rasta u čijem su stvaranju učestvovali.
© 2019 The New York Times
Tagovi
