Organizovani kriminal u arapskim, kurdskim i turskim zajednicama dobio je centralnu ulogu u nemačkim filmovima i TV serijama. Deo tog interesovanja izazvalo je niz pljački koje su skrenule pažnju medija, prenosi Dojče vele.
Tako je u utorak (18.maja) sve brujalo kada je u Berlinu uhapšen peti osumnjičeni za spektakularnu pljačku neprocenjivog istorijskog nakita iz drezdenskog muzeja „Zeleni trezor“ (2019.).
Za razliku od zloglasnih gangsterskih mafijaških grupa koje su često unifromisane i pojavljuju se na motorima, grupe koje se u nemačkim medijima i u policiji nazivaju „klanovima“ definišu se porodicom i zajedničkim etničkim identitetom. Kritičari kažu da izraz „klanski kriminal“ diskriminiše članove velike porodice koji nisu kriminalci. „Klanski kriminal“ čini manje od 10 odsto istraga organizovanog kriminala.
Remo
Porodica Remo je 1992. ubistvom vlasnika jednog restorana u Berlinu, prvi put skrenula pažnju policije. Od tada su se neki od oko 500 članova klana Remo pretvorili u jednu od najzloglasnijih berlinskih grupa, sa dugom listom kriminala – nasilje, trgovina drogom, pranje novca i prevare.
Krađa zlatnika od stotinu kilograma iz berlinskog muzeja Bode 2017. smatra se najspektakularnijim delom klana Remo. Policija veruje da je zlato, vredno više od 3 miliona evra, isečeno na komade i otopljeno. Čestice zlata, kao i fragmenti stakla iz muzeja, pronađeni su u stanovima i vozilima i na odeći članova ove porodice.
Dvojica mladića iz klana i jedan od njihovih saradnika 2020. su osuđeni na nekoliko godina zatvora u vezi sa tom krađom. Tužioci takođe veruju da su pripadnici klana Remo bili umešani u gore pomenutu pljačku „Zelenog trezora“ u Drezdenu.
Porodica Remo je 80-ih došla u Evropu, bežeći iz ratom razorenog Libana. Pripada etničkoj grupi Malami ili Mahalami ili Mardinli poreklom iz sada jugoistočne Turske provnicje Mardin – što na armejskom znači tvrđava.
Od 1925. posle nesupele kurdske pobune Šeika Saida, mnogo ih prebeglo Siriju i Liban. Oni su sunitski muslimani i govore dijalektom arapskog jezika. O njihovom pravom poreklu se malo zna, povezuju se Kurdima, Aramejcima i Asircima. Najveća zajednica Malamija u Evropi živi u Berlinu.
Abu-Čaker
Iako manja od klana Remo, porodica Abu-Čaker i njen šef Arafat Abu-Čaker već duže vreme privlače pažnju kako medija tako i vlasti u Nemačkoj.
Arafat Abu-Čaker je 2008. postao menadžer Bušida, najpoznatijeg nemačkog gangsta repera. Taj poslovni odnos je bio tema medija, o njemu je snimljen i film koji je bio hit, pre nego što je posle 10 godina došlo do razlaza. Bušido je kasnije bio umešan u sudski spor protiv Arafata Abu-Čakera, optužujući ga za prinudu, pretnje i uznemiravanje.
Tokom godina, članovi porodice Abu-Čaker bili su optuživani za nekoliko krivičnih dela poput zastrašivanja, pljačke i telesnih povreda. Sud u Berlinu takođe se bavio klanom i zbog falsifikovanih dokumenata za prodaju stambenog bloka koji im nije pripadao.
Porodica Abu-Čaker je palestinskog porekla i pobegla je iz libanskog izbegličkog kampa u Evropu kada je u Libanu besneo građanski rat. Baš kao i druge porodice za koje se sumnja da se bave kriminalom, i za Abu-Čakere se smatra da su vlasnici nekoliko kancelarija i drugih nekretnina u Nemačkoj.
Miri
Klan Miri, koji se ponekad naziva i „M-klan“, posebno je aktivan u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija, mada su kriminalne aktivnosti zabeležene i u Berlinu, Bremenu i Severnoj Rajni-Vestfaliji.
Članovi klana Miri umešani su u zločine kao što su trgovina drogom, ucena i prostitucija (kao makroi). Za neke istaknute ličnosti klana se kaže da su blisko povezane sa zabranjenom motociklističkom bandom „Mongols MC“.
Vođa klana Ibrahim Miri postao je poznat širom Nemačke kada je prekršio zabranu povratka u Nemačku nakon što je deportovan u Liban 2019. U to vreme, nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer predložio je „Leks Miri“ koja bi deportovanim azilantima omogućila da budu smešteni u zatvor pri ponovnom ulasku u Nemačku. Klan Miri se sastoji od nekoliko porodica koje su poreklom, već pomenuti Malami.
Veruje se da su i oni pobegli u Nemačku u jeku libanskog građanskog rata ranih 80-ih.
Al-Zein
Sa nekoliko hiljada članova, klan Al-Zein mogao bi biti jedna od najvećih porodica uključenih u organizovani kriminal u Nemačkoj. Navodni šef, Mahmud Al-Zein, objavio je svoje memoare 2020. pod nazivom „Kum Berlina: Moj put, moja porodica, moja pravila“. U svojim memoarima Al-Zein pruža uvid u svet kriminala klana – svet kojim se čini da dominiraju arhaične ideje časti i stroge hijerarhije.
Mahmoud Al-Zein je došao u Nemačku iz Libana 1982. Od tada su se njegova pravila često sudarala sa nemačkim zakonima: Osuđivan je zbog trgovine drogom i drugih krivičnih dela. Mnogi veruju da je nemačka serija 4Blocks zasnovana na Al-Zeinovoj priči.
Tagovi
