Studenti druge godine Fakulteta političkih nauka sa smera socijalni rad i socijalna politika su sproveli istraživanje o stavovima građana o socijalnim radnicima u Srbiji.
Cilj istraživanja bio je da ispita stavove koje građani imaju o socijalnim radnicima u Srbji, koliko smatraju profesiju socijalnog rada bitnom za zajednicu, kao i koliko su upućeni u sam rad i zaduženja socijalnih radnika. Takođe, ideja je bila je da se studenti upoznaju sa mišljenjima stanovnika Srbije obuhvatajući podjednako oba pola i različite starosne, geografske, obrazovne i druge grupacije.
Kako se ističe, profesija socijalnih radnika u Srbiji je dugo vremena jedna od najosporavanijih. Iako je socijalni rad jako humana delatnost, u „našoj zemlji je godinama unazad degradirana“.
Rezultati istraživanja:
Ko su ispitanici?
Od ukupnog broja ispitanika koji je učestvovao u istraživanju, skoro je jednak broj muških i ženskih ispitanika, s tim što je ženski pol malo zastupljeniji sa 50,4 odsto, dok je muških ispitanika bila 49,6 odsto.
Starosna struktura ispitanika obuhvatila je četiri kateogrije: prva su mladi od 18 do 30 godina, zatim od 31 do 45 godina, potom od 46 do 60 godina i stariji od 60 godina. Najveći procenat ispitanika po starosnoj strukturi predstavljaju mladi od 18 do 30 godina, sa 30,3 odsto, zatim ispitanici iz kategorije od 31 do 45 godina sa 25,9 odsto. Skoro identičan je procenat ispitanika skoro identičan je procenat ispitanika iz kategorije od 46 do 60 godina, dok je najmanji procenat ispitanika iz grupe od preko 60 godina, tačnije njih 18 odsto.
Primarni izvori informisanja
Ističe se da na prvi pogled, kroz svakodnevnu komunikaciju, deluje da je veliki broj ljudi dobro upoznat sa političkim dešavanjima u Srbiji.
Više od jedne trećine ispitanika, odnosno 35,6 odsto, odgovorili su kako svakodnevno prate politička dešavanja, dok je svega 13,5 odsto ispitanika odgovorilo kako uopšte ne prate dešavanja.
Građani Srbije se o dnevnopolitičkim dešavanjima informišu na raznovrsne načine, ali prevashodno putem internet novina i portala koji su ispitanici odredili kao svoje primarne izvore informisanja i za ovaj način informisanja opredelilo se 2/5 svih ispitanika.
Drugi, nešto manje zastupljeni, izvori informisanja su televizija sa 27,2 odsto i odmah za njima društvene mreže sa 26,5 odsto primarnih korisnika. Štampani mediji predstavljaju glavni izvor informisanja za najmanji procenat ispitanika – odnosno tek 5,2 odsto ispitanika se informiše putem štampanih medija.
Stavovi prema socijalnim radnicima
Najveći procenat ispitanika, njih 39,9 odsto izjasnio se da ih reč socijalni radnik asocira na nešto pozitivno. Za nijansu manji broj ispitanika u iznosu od 38,8 odsto se izjasnio da nema stav na pomen reči socijalni radnik. Najmanji procenat ispitanika, koji iznosi nešto više od 1/5 ispitanika, izrazio je stav da ih reč socijalni radnik asocira na nešto negativno.
Shodno polaznim pretpostavkama da je stav građana o socijalnim radnicima izrazito negativan, dobijeni podaci ipak ukazuju na to da građani imaju više pozitivnjih stavova o socijalnim radnicima, nego negativnijih. Dodatno bi procenti bili interesantniji, da je manje bilo ispitanika koji nemaju stav.
Najveće procente ostvarile su sledeće karakteristike: 27,7 odsto ispitanika smatra da su socijalni radnici odgovorni, dok 27,4 odsto misli da su površni. Zatim, sa približnim brojem glasova prisutne su osobine kao što su profesionalnost (25 odsto), posvećenost (23,2 odsto) i korumpiranost (22, 9 odsto).
Procenat od preko 20 odsto ostvarile su i osobine – neprofesionalnost (22,4 odsto), zatim nezainteresovanost od (22,1 odsto) i tolerancija (20,5 odsto)…
Takođe, zanimljivo je da se nijedna karakteristika ne izdvaja u odnosu na ostale, već da su uglavnom građani podjednako birali ponuđene odgovore.
Iskustvo sa socijalnim radnicima
Statistika pokazuje da je 29,1 odsto građana do sada imalo susret sa socijalnim radnicima iz različitih okolnosti. Nešto veći procenat od 35.2 odsto ispitanika je onih koji do sada nisu imali susrete, niti poznaju nekoga ko se našao u situaciji da je zahtevao neki vid pomoći od socijalnih radnika. Mala razlika u odnosu na prethodni odgovor je da 35.7 odsto ispitanika nije imalo susret, ali da poznaju nekoga iz svog okruženja ko jeste imao.
Ovi rezultati pokazuju da su građani u Srbiji zbirno gledano u polovičnom broju slučajeva imali situacije da su bili korisnici usluga socijalnih radnika. Ono što svakako uvek mora da se uzme kao doza rezerve, jeste stav da su procenti možda i za nijansu veći, što je posledica čestih slučajeva da građani ne žele da istaknu pojedine životne susrete, zbog bojaznosti ili negativnih sećanja/iskustava.
Što se tiče ličnih utisaka o susretima sa socijalnim radnicima, od ispitanika koji su odgovorili da su imali neki vid susreta sa socijlnim radnicima mišljenja su podeljena.
Naime, gledano procentualno, dve trećine onih koji su imali susrete smatraju ih pozitivnim, dok nešto manji broj građana ima negativne utiske.
Ovim procentima se još jednom potvrđuju odgovori ispitanika dati u prethodnim pitanjima kojima se potvrđuje postojanje većeg broja pozitivnih ocena, kada se govori o pozitivnim i negativnim odnosima i stavovima prema socijalnim radnicima.
Da li je zanimanje socijalnog radnika ugroženo zanimanje u Srbiji…?
Na pitanje da li bi potražili pomoć ili socijalnu uslugu u centrima za socijalni rad ukoliko bi im ona bila potrebna, većina ispitanika od skoro 2/5, tačnije njih 39,9 odsto je odgovorila pozitivno, tj. da bi potražio/la pomoć. Odmah zatim 1/3 ispitanika je stava da bi razmislila o tom
potezu. Znatno manji broj ispitanika, tek 15 odsto, pokazao je odbojnost prema potencijalnoj pomoći koju pružaju centri za socijalni rad i odgovorio da ne bi potražio pomoć ili socijalnu uslugu. Visok procenat ispitanika koji bi potražili pomoć ili bi o tome razmislili posebno je ohrabrujuć i predstavalja jedan vrlo značajan znak u vidu poveranja koje građani imaju u ove institucije.
Na pitanje da li posao socijalnog radnika spada među ugroženija zanimanja u Srbiji, rezultati ankete pokazuju da je najveći broj ispitanika, odnosno 38 odsto njih odgovorilo da su delimično saglasni po pitanju ugroženosti zanimanja socijalnog radnika.
Nešto manji broj ispitanika, preciznije 24 odsto, odgovorio je da smatra da je ovo zanimanje ugroženo, dok 22.8 odsto nije imalo nikakav stav po ovom pitanju. Najmanji broj ispitanika, njih 14.2 odsto, smatra da
zanimanje socijalni radnik ne spada među ugroženije profesije u Srbiji.
Ovo potvrđuje pretpostavke autora izveštaja da je zaista zanimanje socijalnih radnika u Srbiji među trenutno ugroženijim zanimanjima.
Uloga medija
Istraživanjem je obuhvaćeno i mišljenje ispitanika o tome da li medijsko izveštavanje u Srbiji stvara predrasude o delovanju socijalnih radnika. Naime, 34,5 odsto ispitanika smatra da mediji svojim izveštavanjem stvaraju predrasude o radu socijalnih radnika, dok 14,2 odsto ispitanika smatra da mediji nemaju uticaj na predstavljenost socijalnih radnika u javnosti. Najveći procenat ispitanika, njih 35,1 odsto, smatra da mediji delimično utiču na stvaranje predrasuda, dok 16,2 odsto ispitanih nema stav o postavljenom pitanju.
Na osnovu podataka može se primetiti da veliki broj građana, tačnije preko 2/3 njih, ima stav da su mediji u Srbiji zaslužni u potpunosti ili delimično za postojanje predrasuda o radu socijalnih radnika, te to potvrđuje polazne pretpostavke istraživanja.
Zaključak
Cilj istraživanja bio je da se stekne uvid u to kakvu sliku građani Srbije imaju o socijalnim radnicima.
Polazne pretpostavke autora za ovo istraživanje u velikoj meri su se pokazale kao opravdane, ali su donekle podaci i pozitivno iznenadili i dali nam nadu u mogućnost poboljšanja trenutne situacije.
Zaključak je da bi naročito trebalo raditi na popravljanju slike u medijima o socijalnim radnicima, te samim tim prikazivati realnu sliku, što podrazumeva i izveštavanje o dobrim stranama ove profesije i tome koliko socijalni radnici pomažu građanima. Na taj način bi se omogućilo stvaranje realnije slike u očima građana jer u svakoj profesiji postoje i dobre i loše strane.
Za prikupljanje podataka korišćen je onlajn Gugl upitnik, koji se sastojao od 22 pitanja. Upitnik je bio sačinjen od pitanja zatvorenog, otvorenog i mešovitog tipa. Realizacija istraživanja bila je na nivou cele Republike Srbije u periodu od 17. aprila do 28. aprila 2021. godine i sakupljeno je ukupno 1.114 popunjenih upitnika od građana iz svih krajeva zemlje.