Protivpandemijske mere, briga za zdravlje i promenjen ritam života tokom pandemije virusa COVID-19 imaju veliki uticaj na socijalizaciju, mentalno zdravlje i zadovoljstvo mladih ljudi.
Ustaljeno je mišljenje da se mladi nonšalantno ponašaju, jer su najmanje ugroženi, neretko se govori o tome kako su neodgovorni ili čak glavni krivci za širenje zaraze. Ipak, osećanja mladih i njihovo viđenje pandemije, kao i način na koji nastoje da se suoče sa kriznom situacijom ne razlikuje se mnogo od drugih starosnih grupa. I mladi ljudi brinu za zdravlje, osećaju stres, prezasićenost, nastoje da nađu način da se izbore sa neizvesnošću u pogledu posla ili obrazovanja.
Kada je reč o brizi za zdravlje, kod mladih je prisutan strah od zaražavanja i ishoda nepredvidljive bolesti. Stručnjaci procenjuju da mladi nisu zabrinuti za sebe, ali jesu za svoje najbližnje. Zbog prirode samog virusa i verovatnoće komplikacija kod starije uzrasne grupe, mladi strepe za svoje članove porodice.
Iako je online komunikacija bila zastupljena u životima mladih i pre pandemije, ovoj starosnoj grupi posebno nedostaje kontakt uživo. Dešavanja u „stvarnom“ životu, koja ne mogu biti zamenjena digitalnim. Online komunikacija predstavlja svojevrsan beg od realnosti, upotpunjuje slobodno vreme mladih, ali ne i u željenoj meri. Oni žele da se druže, putuju, da idu na koncerte, festivale, žurke, a pandemija je gotovo sve sfere društvenog života stavila na pauzu. I iz tih razloga dolazi do osećaja izolacije, usamljenosti i zarobljenosti.
Pored ograničenih kontakta, dodatni izvor frustracije za mlade predstavlja i nemogućnost upoznavanja novih ljudi, kako u pogledu novih projekata, tako i u pogledu pronalaženja partnera i ostvarivanja emotivne veze. Sve je na čekanju, uz rastuće nestrpljenje povratka u normalne tokove života.
Pandemija je u razne sfere života unela različite stresore i brige, njene posledice na mentalno zdravlje mladih su vidne, a dovode do osećaja usamljenosti, straha, neizvesnosti, ali i povećane mogućnosti za razvoj depresije. Iako je ranije preovladavalo mišljenje da se depresija ne može javiti kod dece, podaci govore da je samoubistvo drugi vodeći uzrok smrti među mladima uzrasta od 11 do 24 godine, a više od 90% pokušaja samoubistva mladih direktno se dovodi u vezu sa depresijom. Depresiju srećemo u 2% slučaja kod dece i 4% – 8% kod adolescenata. Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja smatraju da čak svaki peti adolescent iskusi depresivnu epizodu. Ovakvi zabrinjavajući podaci govore o potrebi da se pažnja usmeri na brigu o psihičkom zdravlju, a posebno u vreme pandemije virusom COVID-19, koja može predstavljati okidač za razvoj ovog oboljenja.
Na nedavno održanoj online tribini Na kafi sa psihologom, Ana Perović, klinički psiholog razgovarala je sa Draganom Ilićem, psihologom i novinarom o uticaju virusa COVID-19 na mentalno zdravlje mladih. Online tribini prisustvovalo je više od 60 studenata, članova MET lokalne kancelarije AIESEC Srbija, koji su ovim povodom imali priliku da iz prve ruke čuju i dobiju odgovore od stručnog lica na pitanja koja ih tokom pandemije prate.
„Kada je reč o depresiji, prevencija je od velikog značaja. Istraživanja ukazuju da što ranije prepoznamo unutrašnje promene i priznamo sebi da ne možemo sami da se nosimo, da nam razgovori sa prijateljima više ne mogu pomoći, te da se obratimo stručnom licu i zatražimo pomoć, veća je šansa za sprečavanje ili uspešno savladavanje depresije,“ poručila je Ana Perović, klinički psiholog.
Tribina, Na kafi sa psihologom, je realizovana u okviru nacionalne kampanje „NESALOMIVI,“ koju je pokrenula Hemofarm fondacija u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije sa ciljem očuvanja mentalnog zdravlja, borbe protiv rastuće depresije i stigme koja prati obolele.
Ukoliko već niste, priključite se pokretu za borbu protiv depresije „NESALOMIVI“ na pokret@nesalomivi.rs. Kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti!
Tagovi
