Art-pop flamenko zvezda Rozalija je u aprilu održala zapanjujući i veličanstven koncert u Vebster holu u Njujorku. Prvo je bila diva iz noćnog kluba, zatim avangardista, potom istorijski revizionista i sviračica sintisajzera.
Rozalija je školovana flamenko igračica, ali njen rad čini mnogo disparatnih uticaja. Njen performans bio je osvežavajući podsetnik da su praktični stvaraoci neumorni reinterpretatori sveta koji su nasledili.
Njen arsenal nastavlja da se širi. Poslednji singl „Con Altura“, na kojem je sarađivala sa kolumbijskom zvezdom Džej Bolvinom, lukava je pop-regeton melodija koja predstavlja pravi primer fluidnosti aktuelne pop muzike sa španskog govornog područja.
Takva svestranost i otvoreni dijalog predstavljaju ključ uspeha najpopularnijih zvezda trenutno; mnoge od njih grade sebe na više različitih stilova, mimo nacionalnih granica, a neretko i na različitim jezicima – sve u svrhu guranja pop muzike napred, uvek napred.
Nedavno je u Njujorku to na veoma živopisan način dočaralo nekoliko umetnika. Slušao se futuristički pop iz Južne Koreje, Španije, Nigerije i Portorika, u krcatim dvoranama kojima su odzvanjali zvuci inovativniji od svega što su iznedrili Los Anđeles ili Atlanta. Veseo, gromoglasan K-pop; R&B na afro način; latino trep, regeton i još mnogo toga.
Stil koji je najbliži nama dobro poznatim zvucima je K-pop koji teen pop sa početka dvehiljaditih i boj bendove meša sa modernim hip-hop i R&B hibridima, a neretko i sa elektronskom dens muzikom. Živahni boj bend NCT 127 i grupa od četiri devojke Blackpink takođe su nastupali u Nju Džerziju, ponudivši dve blago različite verzije ove jedinstvene muzičke mešavine.
Američki pop je za ove zvezde bio tek odskočna daska, početni okvir koji su sami obogatili i dopunili. Sa druge strane, muzika Bad Bunnya, koji je u aprilu nastupao u Medison skver gardenu u Njujorku, najpre bi se mogla okarakterisati kao hip-hop. Njegov nastup jasno je ilustrovao potentnost popa sa španskog govornog područja.
U istom rangu je i muzika Mr. Eazija, koji je rođen u Nigeriji, a tinejdžersko doba proveo u Gani. Njegova muzika spaja zvuke noćnog života u Gani sa sirovošću nigerijskih bitova.
Svetska muzika se decenijama u Americi oblikovala u kontekstu odnosa koji ima sa prošlošću: pop muzika se nije percipirala kao proizvod današnjice, već kao kontrateža i odgovor nekadašnjem zvuku, a isključivost američke pop industrije podrazumevala je malo prostora da se nove i drugačije ideje o tome infiltriraju u mejnstrim.
Internet je sve to promenio. Aktuelna postavka avangardnih pop zvezda iz čitavog sveta skoro da je jednako popularna u Americi koliko u zemlji iz koje svako od njih potiče, ako ne i više, a muzička industrija sve manje poznaje geografske granice. Muzika koju umetnici stvaraju na drugom kraju sveta sada je dostupna poput one koju neko stvara na drugom kraju ulice.
© 2019 The New York Times
Tagovi
