Na području koje se zove „Bermudski trougao“ događaju se neobjašnjivi nestanci velikog broja aviona i brodova?
Morska oblast između Majamija, Bermuda i Puerto Rika, poznata kao Bermudski trougao, ušla je u legendu po brojnim opasnostima koja u njoj vrebaju.
Ima i ljudi koji misle da je ovo područje ukleto i da niko ko u njega zađe ne može da izvuče živu glavu.
Istina je, zapravo, da se tamo ne događa ništa više nesreća nego što bi se normalno očekivalo.
Saobraćaj je gušći nego u mnogim drugim delovima sveta, a broj nesreća srazmeran je broju plovila i letilica.
Kako je onda nastao mit o tome da smrt vreba svakoga ko zaviri u Bermudski trougao?
U decembru 1945. godine pet aviona američke mornarice (bombardera tipa Avenger) krenulo je na rutinski trenažni let.
Za nevolju, u avionu kod glavnog pilota-instruktora, poručnika Čarlsa Tejlora (Charles Taylor) pokvario se kompas.
Ostala četiri pilota bili su učenici bez velikog iskustva i samo su pratili avion u kome je bio instruktor.
Mada je Tejlor primetio kvar na kompasu i prijavio ga bazi, odlučio je da nastavi let prema vizuelnim znacima na zemlji.
To nije bila neuobičajena odluka jer je on dobro poznavao ostrva preko kojih je grupa letela, ali se vreme naglo pokvarilo i Tejlor je u jednom trenutku izgubio orijentaciju.
Avioni su se udaljavali ka pučini umesto da se vrate na matični aerodrom i jednostavno ostali bez goriva zbog čega su se srušili u more.
Na zvučnom zapisu radio-komunikacije ostala je primedba jednog od učenika da je Florida na suprotnoj strani od smera njihovog kretanja, ali je Tejlor bio uveren da se oni nalaze iznad Meksičkog zaliva i da su na dobrom kursu.
Nekoliko činjenica doprinelo je tome da se od ove tragedije načini misterija. Pre tragičnog kraja, izgubljen je radio-kontakt sa avionima, verovatno zbog velike daljine.
Na mestu do koga su (sudeći po maksimalnom dometu) stigli, dubina mora je nekoliko hiljada metara i to je razlog što avioni nikad nisu pronađeni.
Kao kruna svega, jedan od aviona (tipa Mariner) koji su kasnije krenuli u potragu eksplodirao je 23 sekunde posle poletanja što se, zbog loših rezervoara za gorivo, Marinerima inače često događalo.
Ipak, najvažniji razlog za nastanak ovog mita jeste taj što je pisac naučne fantastike Vinsent Gedis (Vincent Gaddis) 1964. godine objavio naučno fantastičnu priču o sudbini ovih aviona.
Deset godina posle toga, pojavio se i bestseler Čarlsa Berlica (Charles Berlitz) pod naslovom Bermudski trougao, u kome je priča o nestanku Avengera mistifikovana i dodato još mnogo priča o nesrećama koje su zadesile putnike u toj oblasti.
Za dalji prodor ovog mita pobrinuli su se mediji; svaka sledeća katastrofa koja se dogodila između Majamija, Bermuda i Puerto Rika dobila je veliki publicitet i poslužila kao nesumnjivi dokaz da tu nisu čista posla.
Uz dozvolu autora Nedeljnik.rs u formi feljtona donosi delove knjige Voje Antonića „Da li postoje stvari koje ne postoje – Vodič za kritičko razmišljanje„, objavljene 2000. godine
Tagovi
