LONDON – Koledž Dover, na jugoistočnoj obali Engleske, godinama je privlačio đake čak iz inostranstva, čiji su roditelji bili spremni da dobro plate učenje engleskog jezika u letnjoj školi.
Sa Bregzitom se to promenilo. Broj upisanih đaka sve je manji, a direktor škole, Garet Duds, morao je da budžet izmeni u skladu sa novonastalom situacijom.
„Promenio sam poslovni model“, kaže Duds. „Sada imamo više učenika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.“
Debata o tome kako će Velika Britanija napustiti Evropsku uniju mogla bi da dobije epilog u oktobru, kada je predviđen poslednji rok da se Bregzit sprovede u delo, a više od 2.000 privatnih škola u Velikoj Britaniji polemiše kako se adekvatno pripremiti za promene.
Britanske škole bile su naročito popularne među studentima u Aziji, a mnoge su se ispostavile i kao atraktivne destinacije za investitore iz zemalja poput Kine i Indije.
Neke škole su čak uložile u otvaranje kampova u inostranstvu, prema nacionalnoj organizaciji Savet nezavisnog školstva.
„Promene će definitivno uslediti“, kaže Kolin Bel, izvršni direktor Saveta britanskih međunarodnih škola. „Vlada opšta nelagodnost u vezi sa Bregzitom, a mnogi su zabrinuti da se Velika Britanije više neće smatrati zemljom u kojoj su stranci dobrodošli.“
Bite Švajghofer, Austrijanka koja u Britaniji živi već čitavu deceniju, počela je da strahuje kada su Britanci 2016. godine izglasali Bregzit.
„Osetili smo da je ta otvorenost ove zemlje koja nam je mnogo donela sada ugrožena“, kaže Švajghoferova koja ima troje male dece.
Ona takođe smatra da će Bregzit negativno uticati na ekonomiju ove zemlje i srezati budžete za finansiranje državnih škola među kojima je i ona koju pohađa njen sin. Ističe da je stekla osećaj da će svoju decu odgajati „u društvu koje se nalazi na prekretnici po svim pitanjima koja su nama važna“.
Ona je u potrazi za novim poslom otišla u Frankfurt, gde je njen muž koji ima posao u međunarodnoj banci dobio premeštaj i gde će njena deca pohađati privatnu školu.
Bregzit, međutim, predstavlja komplikaciju i za školstvo u Frankfurtu i Amsterdamu.
Privatne škole u tim gradovima već su preopterećene, a nijedna od njih nije potpuno sigurna koliki broj dece, kog uzrasta i kada može da očekuje. Za Američku školu u Hagu već postoji lista čekanja, a ta ustanova nastoji da proširi prostor kako bi mogla da upiše još đaka.
Kraljevski koledž, koji ima škole i u Španiji, Panami, Letoniji, pored Britanije, prošlog leta otvorio je školu i u Frankfurtu.
„Frankfurt bi mogao da bude grad koji će najviše profitirati od Bregzita, ukoliko ljudi iz bilo kog razloga počnu da napuštaju Britaniju“, kaže Nikolas Fraj iz Kraljevske grupe.
Škole se takođe nadmeću za profesore sa ustanovama u Dubaiju, Singapuru i Kini koje nude bolje plate i uslove rada. Fraj ističe da će plate svakako porasti.
Frejzer Vajt, direktor i osnivač Međunarodnog koledža Dalvič, iz Šangaja prati dešavanja u Evropi. Njegova grupa povezana je sa istoimenom privatnom školom u Londonu, već ima škole širom Azije, a planira da se i dalje širi.
„Evropa je postala privlačna destinacija za školu poput naše više nego što je to ikada ranije bila“, kaže Vajt. „Zapravo samo čekam da vidim šta će se dogoditi sa Bregzitom.“
© 2019 The New York Times
Tagovi
