(Beta) – Ministartsvo spoljnih poslova (MSP) Crne Gore saopštilo je danas da Rezolucija o genocidu u Srebrenici nije usmerena protiv nijednog naroda i nijedne države, a ponajmanje protiv srpskog naroda i Srbije kao i da ponašanje srpskih zvaničnika nakon usvajnja tog dokumenta ne sme biti manir međudržavne komunikacije i sveukupnih odnosa.
Iz MSP crne Gore su naglasili da ne postoje genocidni narodi, već samo pojedinci, te da je to jasno i eksplicitno rečeno u tekstu tog dokumenta.
Oni su se osvrnuli na izjave sa najviših državnih adresa iz Srbije, ali i objave brojnih medija „od tabloidnih do onih mnogo ozbiljnijih“, koje su, kako ocenjuju u MSP-u, gotovo sve na isti način i sa istim ciljem usmerene direktno protiv Vlade Crne Gore, predsednika Vlade i predsednika Skupštine, kao i velikog dela poslanika.
Navodi se da su takve ocene „teško shvatljive, kada dolaze od lidera i državnika koji se zalažu za dobrosusedske odnose, najbliskiju saradnju u regionu i njegovu evropsku budućnost“.
„I to, među prvim susedima, istorijskim saveznicima i saputnicima, čiji građani se sa pravom i razlogom osećaju kao prijatelji i braća“, navodi se saopštenju.
Iz MSP-a navode da dodatno brine činjenica da je Ivica Dačić, predsednik Skupštine, kao jedan od najviših predstavnika Srbije, pozvao svešteno lice u Crnoj Gori da se „pozabavi“ predsednikom Vlade nezavisne i suverene, susedne države, koja, pri tome, i ustavno i suštinski uspostavljena i definisana kao sekularna država svih njenih građana.
„Ovakav neprihvatljiv i neshvatljiv istup, ne samo što je suprotan svim obrascima odgovornog državničkog ponašanja, već je, u trećoj deceniji 21. veka, zapanjujuće anahron, jer se njime dovodi u pitanje koncept moderne, sekularne i demokratske države i isto takvog društva. Neshvatljivo je da jedan ovakav stav dolazi od predsednika Parlamenta države, koja je kandidat za članstvo u EU i može se samo pretpostaviti šta o ovome misle naši EU partneri, saveznici i prijatelji“, navodi se u saopštenju i dodaje da bi se takve „poruke mogle tumačiti i kao poziv na rušenje državnog poretka u zemlji, iako iskreno verujemo da to nije bila namera gospodina Dačića“.
„O nedopustivosti takvog ponašanja, najbolje ilustruje hipotetička situacija i neprikladnost u kom bi Crna Gora pozvala nekog vladiku SPC da se ‘pozabavi’ predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije“, dodaju iz ministarstva.
Ističu da je neprimereno i krajnje pogrešno da se crnogorski građani, srpskog nacionalnog predznaka, iznova tretiraju kao pripadnici i „briga“ Srbije.
„Crna Gora je država svih njenih građana, bez izuzetka, ma kako se oni nacionalno i vjerski osećali i koje god političke i vrednosne svetonazore delili. Oni su lojalni građani naše države, Crne Gore, stoga brigu o njima, kao i o svim našim građanima, vode crnogorske institucije. Institucije koje su tu za njih i zbog njih. Niti jedna država ne može dozvoliti da se odrekne jednog jedinog čoveka, a ne 30 odsto svojih građana“, kaže se u reagovanju.
Iz MSP su poručili da, za razliku od srpskog ministra Aleksandra Vulina, koji preti zabranama ulaska, nude „građenje mostova među nama“.
„Umesto nesporazuma, kao i mnogo puta do sada, od 4. decembra – pozivamo na dijalog. Zarad prošlosti, ali i budućnosti naših pokoljenja, mi pružamo ruku prijateljstva. Kroz istoriju, niko tako snažno nije stajao uz Srbiju, kao Crna Gora, plaćajući čak i najskuplju cenu“, kaže se u reagovanju.
Iz MSP-a su ponovili da su Srbija i srpski narod za Crnu Goru i njene građane, kao i za njenu aktuelnu vlast i Vladu, više od prijatelja, te da pogotovo zbog toga „ovo ne sme biti manir međudržavne komunikacije i sveukupnih odnosa“.
Crnogorski parlament razrešio je 17. juna ministra pravde Vladimira Leposavića sa te funkcije na zahtev premijera Zdravka Krivokapića zbog izjava u kojima je relativizovao genocid u Srebrenici, a poslanici su usvojili i Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Za Rezoluciju su glasali i poslanici opozicije, Demokrata, URA i Branka Bošnjak iz Demokratskog fronta, čime je taj dokument dobio podršku više od dve trećine poslanika u Skupštini.
Tagovi
