Pojavile su se kao prvi znak – na licima na aerodromima i po ulicama – da ovaj virus ne treba uzimati zdravo za gotovo.
U roku od godinu dana, maske su se rasprodale; pa su pokrenule naučne debate; pa su postale štit; pa su uvučene u politiku; pa su spasle mala preduzeća; pa su onemogućile one čudne susrete.
Maska je bila glavni gost na venčanjima i sahranama, na crvenim tepisima i predsedničkim inauguracijama, na nastupu u poluvremenu Superboula. Maske su bile svuda.
Sada, posle 14 meseci oslanjanja na maske, čini se da im se nazire kraj, makar u pojedinim delovima sveta. Krajem aprila, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izdao je nove smernice po kojima potpuno vakcinisane osobe više ne moraju da nose maske napolju, sem ukoliko su u velikoj masi. CDC je već pre toga rekao da male grupe vakcinisanih osoba – a više od 1,6 milijardi doza primenjeno je u svetu do kraja maja – mogu bezbedno da se okupljaju u zatvorenim prostorima bez maski.
Sada kada lica ponovo postaju naga, šta će se desiti s maskama? Neki ljudi nisu sigurni da ih se treba odreći, bilo zato što čekaju na vakcinaciju ili i dalje strahuju – bilo od zaražavanja ili od pogleda drugih kada ne nose masku, ili oboje. No sudeći po izgledu parkova i trotoara, čini se da ih mnogi samo bacaju.
S početka pandemije, modni kreatori i dizajneri aksesoara okrenuli su se maskama. Potražnja je bila na najvišem nivou u istoriji, pa je bilo logike. Modni dizajner Kristijan Sirijano kaže da je njegova kompanija proizvela skoro tri miliona maski. Ključno je bilo da one mogu da se koriste više puta.
I studenti su doprineli naporima. Hana Konrad sa Instituta za tehnologiju mode u Njujorku, pravila je nacrt venčanice kada je počela pandemija.
„Izgubila sam motivaciju da kreiram haljinu koju niko neće nositi“, kaže Hana. „Činilo mi se frivolnim.“
Tako je počela da šije maske od ostataka materijala. Kada se vratila svom nacrtu venčanice, dodala je i suknju napravljenu od pedesetak maski nakačenih na krinolinu, koja može da se skida po potrebi.
U odgovoru na sve veće smeće koje se pravi od odbačenih maski, mnogi umetnici i dizajneri pokušali su da usavrše platnene maske i one za jednokratnu upotrebu. Klaris Merle, direktorka pariske kompanije FabBRICK, pronašla je način da pretvori tekstil u šarene ciglice koje mogu da se koriste za pravljenje nameštaja, lampi, akustičnih panela ili pokretnih zidova.
Haneul Kim, dizajner iz Seula, otkrio je da korišćene maske mogu da se istope na visokoj temperaturi, i počeo da proizvodi plastične stolice. Za jednu je potrebno oko 1.500 maski, a dosad je napravio pedeset. (Za one koje mrzi da računaju, to je 75.000 maski.)
„Nadam se da će jednog dana pandemija proći i da više neću imati materijal“, kaže Kim.
Postoje i pristupačniji načini za rešavanje ovog problema. Uradi-sam majstori su počeli da pretvaraju maske u različite stvari, uključujući držaljke za violine ili odeću za lutke.
Džoj Čo, dizajnerka iz Los Anđelesa i osnivačica lajfstajl brenda „Oh Joy!“, koristi maske kao zakrpe za odeću.
„Nema boljeg načina da iskoristiš stare maske nego da one udahnu život novom džinsu ili jakni“, priča ona.
Miranda Benet, dizajnerka i vlasnica studija u Ostinu u Teksasu, napravila je kolekciju kesica lavande za ormare.
Ket Pfingst, studentkinja na Univerzitetu Dreksel, shvatila je da su stare maske idealne za malene torbe za šminku ili špenadle.
Pa ipak, ima i dosta razloga da zadržimo nekoliko maski.
„Neki ljudi su od toga napravili modu. Ne nose ih više samo zbog zaštite“, priča Kristijan Sirijano.
A mnogi epidemiolozi, uz to, kažu da nije pitanje da li će se desiti naredna pandemija, nego kada će to biti.
„Odaberite svoje omiljene maske i nikako ih ne bacajte“, kaže Miranda Benet. „Nemojte ih zafrljačiti u đubre.“
Tagovi
