Kada ste vi lično prvi put čuli za slučaj o kome danas govori čitava zemlja? Koja je bila vaša prva reakcija? Prvo osećanje…
Da se nešto dešava što uznemirava polaznice čuo sam u razgovoru sa kolegama koji su kao ja vodili seminare 2014. godine. Tada sam bio zadužen za seminare sa odeljenja matematičko-tehničkih nauka. Problem o kojem sam tada čuo desio se na seminaru biologije. Kolega koji vodi seminar razgovarao je sa mnom o tome i složili smo se da je u pitanju vrsta problema koja mora da se predoči direktoru Vigoru Majiću i da se rešava sa vrha. Kasnije sam od istog kolege dobio potvrdu da je razgovarao sa direktorom i da je dobio uveravanje da se slična situacija neće ponoviti. Tada se u društvu još uvek nije otvoreno govorilo o ovim temama i nisam shvatao da je u pitanju vrsta ponašanja koja može da ukazuje na mnogo dublji problem.
Počinjem da razumem to tek nakon prijave iz 2017. godine, nedugo nakon što sam izabran na mesto pomoćnika direktora za programe. Tada mi se obraćaju koleginica koja je tada vodila seminar antropologije i njena saradnica i u razgovoru o opštim problemima ta saradnica najednom počinje da deli svoje lično traumatično iskustvo od pre više godina. Danas mnogo više znam o prirodi trauma i shvatam da je to jednostavno bio trenutak kada je bila spremna da progovori. Odmah sam pozvao direktora Majića da nam se pridruži. Slušajući iz prve ruke sve detalje bio sam šokiran da je tako nešto moguće da se desi u Petnici. Posle ovog sastanka tražio sam od direktora da preduzme mere da S. više ne bude u Petnici, jer su optužbe strašne. Najvažnije mi je bilo da se on fizički udalji od polaznika i da nema direktnu komunikaciju sa njima. Sada shvatam da je i njegov dalji rad na Petničkim sveskama retraumatizovao žrtve i jako mi je žao što to nisam ranije znao.
Ko je zataškavao ovaj slučaj i zbog čega?
O ovim temama se tek sada javno govori i društvo postaje svesnije problema o kojima se nekada ćutalo. Informacije koje su došle do mene i drugih kolega koji vode programe su odmah prosleđene direktoru. Verujem da on nije bio senzibilisan da prepozna obim i dubinu problema i da je mislio da je dovoljno ukloniti nasilnika iz institucije, bez obaveštavanja javnosti, kako bi čuvao i ugled same institucije. Danas bih ja kao direktor reagovao proaktivnije, i mnogo više slušao savete svojih saradnika.
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 1. jula
Svi čitaoci na poklon dobijaju novu knjigu iz edicije „Velike biografije“ – „Borislav Pekić: Pisac i prorok“
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
