O vezama paravojnih formacija i države nema mnogo tragova u dokumentima Državne bezbednosti, ali je zato Vojska Jugoslavije dosta beležila i pratila naročito delovanje Željka Ražnatovića Arkana koga u svojim izveštajima apostrofira u kontekstu saradnju sa DB. U arhivama Haškog tribunala ima više dokumenata o Arkanu još sa početka devedesetih.
Tako se u jednom dokumentu KOS-a koji nosi naziv „Neka razmatranja u vezi delovanja Arkana“ navodi da njegovo delovanje „nema značajnije vojničke domete“ i da je „postao medijska zvezda naprosto zato što je narodu bio potreban narodni melem na ljutu ranu“.
„On je to iskoristio tako što je vlastite ciljeve vešto uklopio u ciljeve narodnog srpskog ustanka“, navodi KOS.
Dalje kažu da je „višeslojna pojava to što se njegova jedinica pojavljuje samo u odabranim mestima“.
„Prvo, takvo ponašanje može biti plod rata kao ekonomskog interesa i drugo, Arkan je prisutan tek onoliko koliko je potrebno za jačanje njegove medijske pozicije u društvu. Iz ove teze je moguće izvući logičan zaključak – da je Arkanova vojna jedinica temelj šireg projekta nasilne borbe za vlast“, procenjuje KOS.
Dokument datira iz 1992. godine i primećuje se da je „očito da je Arkan iz sadašnjeg građanskog rata izašao vrlo bogat“, da su njegovi „jataci“ postali biznismeni koji su našli put da „otkupe alibi za svoje dezerterstvo“, kao i da privatni biznismeni idu na „hodočašće u Erdut gde je donja granica 50.000 DM“.
„Računa se da je Arkan samo na osnovu prodaje povelja i činova prikupio 28 miliona maraka.“
Dalje se kaže da je „pouzdan podatak“ da Arkan kontroliše 92 odsto ilegalno uvezenih naftnih derivata u Srbiji.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 8. jula
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu Slobana Vladušića „Miloš Crnjanski – prijatelj iz prošlosti“
Tagovi
