(Beta) – Evropska komisija usvojila je danas paket mera kako bi se glavne politike EU uskladile sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990.
Ubrzanje smanjenja emisija štetnih gasova tokom naredne decenije je neophodno da bi Evropa postala klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, saopštila je Evropska komisija.
Klimatski paket nazvan „Spremni za 55“ (Fit for 55) sadrži predloge koji će uticati na svakodnevni život građana Unije, uključujući kakve će automobile voziti, kako će izolovati svoje domove, proizvoditi čelik ili upravljati šumama i zemljištima.
Nove mere, izmešu ostalog, predviđaju povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, veću energetsku efikasnost, usklađivanje poreske politike sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora i očuvanje šuma.
Planom je predviđeno pooštravanje postojećeg sistema trgovine emisijama štetnih gasova (ETS). Taj mehanizam, kojim je do sada bilo obuhvaćeno oko 10.000 postrojenja u energetskom sektoru i prerađivakoj industriji, kao i avio-saobraćaj unutar Unije, biće proširen na pomorski sektor, a uspostavljen je i poseban sistem koji će obuhvatiti zgrade i drumski saobraćaj.
Što se tiče drumskog saobraćaja, ispuštanje gasova na novim vozilima će morati da bude smanjeno za 55% do 2030, a od 2035. godine moći će da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova.
U skladu s tim ciljem, zemlje članice će morati da prošire infrastrukturu za dopunu električnih automobila i vozila na vodonik.
Uveden je i novi mehanizam za granično prilagođvanje CO2 kako bi se ograničilo takozvano „curenje ugljen-dioskida“, odnosno sprečavanje premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima proizvodnje.
Novim mehanizmom se uvodi porez na ugljenik-dioksid na određene uvozne proizvode, a njegov cilj je da se zaštite evropske kompanije koje imaju obavezu da smanje emisiju štetnih gasova od konkurenata iz drugih država koje nemaju takva ograničenja.
„Koristi od klimatskih politika EU jasno premašuju troškove ove tranzicije na srednji i dugi rok, ali na kraći one ipak mogu staviti dodatni pritisak na siromašnija domaćinstva, mikro preduzeća i korisnike prevoza“, saopštila je Evropska komisija, predloživši uvođenje Socijalnog klimatskog fonda da bi zemlje članice pomogle građanima da ulažu u energetsku efikasnost, nove sisteme hlađenja i grejanja i čistija prevozna sredstva.
Predsednica EK Ursula fon der Lajen je istakla da će Evropa sprovoditi svoje klimatske politike kroz inovacije, investicije i socijalnu kompenzaciju.
„Ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje granice. Želimo da narednoj generaciji ostavimo zdravu planetu kao i dobre poslove i rast koji ne šteti našoj prirodi. Evropski zeleni dogovor je naša razvojna strategija koja ide ka dekarbonizovanoj ekonomiji“, rekla je Fon der Lajen na konferenciji za medije.
Potpredsednik EK Frans Timermans izjavio je da je ovo ključna decenija za borbu protiv klimatske krize i da zelena i zdrava budućnost za sve zahteva znatan napor u svakom sektoru i svakoj zemlji članici.
„Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve i danas smo predstavili kako možemo da ih ispunimo. Naši predlozi će podstaći neophodne promene, omogućiti da svi građani što pre osete koristi klimatske akcije i obezbediti podršku naranjivijim domaćinstvima. Tranzicija Evrope će biti pravedna, zelena i konkurentna“, rekao je Timermans.
Tagovi
