Ne, Nostradamus nije predvideo pojavu Hitlera: Kako je nastao mit o najvećem proroku u istoriji

Ako se izuzmu biblijski proroci, najpoznatiji prorok u istoriji je francuski lekar i astrolog iz 16. veka Nostradamus (1503-1566). On je prorekao sve važnije svetske događaje: ratove, katastrofe, pojavu Napoleona i Hitlera, pad Spejs Šatla – jedino je u svojim proročanstvima propustio činjenicu da će posle skoro pola milenijuma od njegovog imena biti napravljena vrlo tiražna i unosna industrija.

Nostradamus je iza sebe ostavio neka dela koja se bave medicinskim pitanjima (koja, naravno, danas malo koga interesuju), kao i neka literarna dela koja su u isto vreme i proročanska.

Takozvane prognostikacije odnose se samo na događaje za jednu godinu unapred, pa ni to danas nije zanimljivo, ali je zato interesovanje za njegovih 10 centurija (ili stoleća, nazvanih tako zbog toga što svako sadrži po 100 proročanstava pisanih u po 4 stiha) zaista veliko.

Osim ove forme, koja se zove katrena, Nostradamus je za svoja proročanstva ponekad koristio i formu od 6 stihova.

Izvori iz kojih dobijamo Nostradamusova proročanstva jesu originalni spisi, tako da ovde nema retrodatiranih proročanstava; jedini problem je što skoro nigde nema preciznih vremenskih odrednica, pa je nemoguće proceniti da li su predskazanja ispunjena ili nisu.

Postoji manje od deset datiranih proročanstava i može se dati ocena da su ona uglavnom neispunjena.

Samo u dva proročanstva precizno je navedena godina u kojoj treba očekivati ispunjenje.

Jedno od njih navodi jul 1999 (uz malo „natezanja“ oko kalendara može da se shvati i kao avgust) i mnogi su ga tumačili kao najavu smaka sveta.

Baš ništa vredno pažnje nije se tada dogodilo, osim što je dobro profitirala industrija koja računa na ljudsku lakovernost. Recimo, francuski proizvođač modnog rublja „Triumph“ početkom leta te godine ostvario je neočekivano dobru prodaju specijalnog ženskog „grudnjaka za sudnji dan“.

S obzirom na popularnost ovih proročanstava, nije čudo što su ona postala pravi intelektualni izazov za veliki broj ljudi.

Neki su čak smatrali da su Nostradamusova proročanstva pisana u šifrovanoj formi, pa su pokušavali da otkriju „ključ“ za dekodovanje. Savremeni analitičar Piter Lemesirije u knjizi „Nostradamusova proročanstva – stvarnost i mit“ napisao je:

Činjenica da bi proročanstva mogla da budu kodirana ne znači i da jesu! Oni koji razvijaju specijalne šifre za čitanje Nostradamusa i onda ih primenjuju na njegova proročanstva obično na kraju otkriju u njima svoje, a ne njegove ideje.

Problem koji se postavlja pred svakog istraživača-amatera jeste u tome što se Nostradamusova dela do te mere falsifikuju i dopisuju, da je postalo ozbiljan problem odvojiti verodostojno proročanstvo od lažnog.

Očigledan dokaz za ovo je VII centurija, koje sadrži samo 42 umesto 100 katrena (iz nepoznatog razloga sam Nostradamus nije napisao katrene od 43 do 100), ali to se nije dopalo nekim izdavačima pa su se njihova izdanja pojavila sa kompletnom VII centurijom.

Ne treba ni reći da dopisana proročanstva sadrže upravo najtačnije predikcije „kasnijih“ događaja.

Osim direktnog postoji i prikriveno falsifikovanje, još pogubnije po istinu: netačan i proizvoljan prevod.

Nostradamus je pisao svoja proročanstva u ranom modernom francuskom jeziku, sadržanom od mešavine arhaičnih izraza koji uglavnom vode poreklo od latinskog i grčkog.

Takođe je koristio izraze iz lekarskog žargona toga vremena, kao i provansalski jezik koji se u to vreme koristio u nekim delovima Francuske. Tako je prevod proročanstava sa originala zapravo prilično maglovit i nedefinisan posao sa puno nejasnih mesta, pa su prevodioci često prinuđeni da se koriste intuicijom. Zato se verzije raznih izdavača uglavnom ne poklapaju, a najveći broj primedbi skeptika odnosi se upravo na tendenciozan i netačan prevod. Za jedno od poznatih Nostradamusovih proročanstava tvrdi se da je u njemu najavljena pojava Adolfa Hitlera.

Evo originalnog teksta i prevoda:

Ovaj prevod, sa manjim varijacijama, mnogi svetski izdavači priznali su i smatraju ga verodostojnim, mada stručnjaci skreću pažnju na to da u njemu postoji veliki broj grešaka.

Najpre, zveri neće pregaziti reke nego će plivati niz njih, umesto odmetnuti od zakona u ispravnom prevodu bi trebalo da stoji posmatrati, a Germain (zapravo Germania) tada nije bila samo oblast severno od Dunava nego i deo tadašnje Rimske imperije na kome se danas nalazi severoistočna Francuska i deo Belgije i Holandije.

A najvažnije od svega, Histerje tada bio naziv za donji tok Dunava, pa tako ni uz puno dobre volje ne može da se prevede kao Hitler.

Uz dozvolu autora Nedeljnik.rs u formi feljtona donosi delove knjige Voje Antonića „Da li postoje stvari koje ne postoje – Vodič za kritičko razmišljanje„, objavljene 2000. godine