Drugi svetski rat proveo je kao politički komesar partizanskog odreda, član Okružnog komiteta partije tokom rata, saradnik “Glasa”, lista narodnooslobodilačkog front Srbije.
Upravo će u “Glasu” biti objavljena njegova prva dva teksta. Prvi, “Nova omladina”, govorio je o srpskoj omladini koja se podelila na partijsku, borbenu, revolucionarnu i onu izdajničku, koja brani kapitalističko-monarhističku, “trulu Jugoslaviju”. Drugi tekst bio je o četničkom teroru, zvao se “Iz carstva kame”, i amaterske grupe su ga prikazivale kao dramu u partizanskim odredima.
U partizanima će sam sebi dati nadimak Gedža, po ugledu na njegovog omiljenog sekretara Okružnog komiteta Partije, Dragoslava Jovanovića Španca, kojeg su zvali Selja.
“Gedža je isto što i selja, samo u gradaciji niža imenica”, prisećao se Ćosić vremena saradnje u “Glasu” i urednikovanja listom “Mladi borac”.
Tu se odigrala i jedna anegdota koja bi mogla da se tumači i simbolički: prvi “susret” sa Josipom Brozom Titom, dotad većini partizana u Srbiji nepoznatim, gotovo mitskim likom.
O tome je svedočio Slavi Đukiću:
“Jednog dana, dok sam pripremao prvi broj, pozvan sam da odmah dođem na planinu Radan, gde je bio Glavni partizanski štab Srbije, sa komandantom Kočom Popovićem, komesarom Momom Markovićem i Blagojem Neškovićem, sekretarom Pokrajinskog komiteta Srbije. Tu sam zatekao i Bogdana Pešića, Tasu Mladenovića i Milorada Panića Surepa. Oni su bili u propagandnom odeljenju. Izručili su fotografije, koje su Englezi iz aviona bacili u Pustu Reku, i radosno rekli: ‘Ti ćeš imati čast da prvi u Srbiji objaviš fotografiju maršala Jugoslavije.’ Meni je to predstavljalo uredničko zadovoljstvo.
Gledali smo fotografije, birali, i na kraju, na predlog Bogdana Pešića, odlučimo da objavimo fotografiju na kojoj je Tito predstavljen kao ‘običan čovek’, koji igra šah, uvereni da je to snimak prigodan za omladinski list. Fotografija prikazuje Tita u uniformi partizanskog maršala, sa lulicom u zubima, nasmejanog, sa pobedničkim izrazom, u trenutku kao da izgovara: šah-mat! Protivnik se na fotografiji ne vidi, on je imaginaran. I baš to što je protivnik nevidljiv, to je igraču šaha davalo oreol pobede. Pobeda za šahovskim stolom mogla je da simboliše njegovu pobedu kao ratnog stratega, komandanta pobedničke vojske. U mirnodopskim političkim prilikama, često sam se sećao te fotografije.”
Ali nije sve išlo tako jednostavno, to vam je stvar sa komunističkom štampom. Kada se Ćosić vratio u Pustu Reku, napisao je uvodnik o dolasku Crvene armije. Želeo je da objavi Titovu fotografiju na naslovnoj strani, da isprati tekst “Došla je bratska Crvena armija”. Suprotstavio mu se likovni urednik lista, izvesni čika Voja.
“Apsolutno je neumesno da se jedan maršal, koji igra šah, pojavi na prvoj strani političkog lista. To novinarska profesija ne može da zamisli!”
Dobrica Ćosić, tada neiskusni novinar, bio je zatečen.
Čika Voja nije odustajao.
“Dugo radim u štampi, nikad nisam na prvoj strani video sliku kralja ili predsednika vlade u bilo kojoj situaciji koja nije oficijelna i dolična njegovoj funkciji.”
“Ako nećemo na prvu stranu, gde da je objavimo?”, pitao je Ćosić.
“Pošto igra šah, stavimo je u rubriku fiskultura, na poslednju stranu.”
Kada je list izašao, kada su ga kuriri već rasturili po brigadama i komitetima, stigao je konjanik i javio Ćosiću da odmah ide u Glavni štab kod druga Mihaila (Blagoja Neškovića). Tamo su bili i Moma Marković i Koča Popović. Čim je, pisao je Slava Đukić u “Čoveku u svom vremenu”, video da Nešković drži “Mladi borac”, pomislio je da nešto nije u redu.
“Maršala Tita si objavio na poslednjoj strani!”, zagrmeo je Nešković, uz naredbu da se zaplene svi brojevi lista.
Nešković ga je ukorio, ali ga nije kaznio. O njemu će kasnije Ćosić pričati kao o “snažnoj figuri srpskog komunističkog pokreta u ratu”, “čoveku jake dogmatske svesti, velike i pragmatične inteligencije, silne autoritarne samouverenosti”.
***
Iz hit knjige Marka Prelevića „Dobrica Ćosić – Vernik i grešnik“ koja se dobija na poklon uz letnji dvobroj Nedeljnika od četvrtka 22. jula.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednom broju koji izlati u četvrtak 5. avgusta, očekuje vas ekskluzivna knjiga o Zoranu Đinđiću.
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
