(Beta) – Dve države dale su garancije sudu za zločine OVK u Hagu za puštanje iz pritvora bivšeg zapovednika OVK Hašima Tačija (Hashim Thaci), optuženog za zločine na Kosovu i Metohiji i u Albaniji, 1998-99.
U zahtevu za ukidanje pritvora, objavljenom na internet stranici suda, Tači je zatražio da bude pušten u jednu od te dve države i da tamo bude u kućnom pritvoru pod uslovima koje odredi sud.
Jedna od država, koje garantuju za Tačija, finansijski podržava sud (contributing country), naznačila je odbrana.
Po zvaničnim podacima suda, finansijski donatori su: Kanada, Norveška, Švajcarska, Turska i SAD.
Kako piše u zahtevu Tačijeve odbrane, jedna od navedenih država „zvanično je prihvatila da smesti Tačija i obavezala se da će pomoći Sudu u sprovođenju mandata u najvećoj mogućoj meri, a u skladu sa zakonima (te države)“.
Prethodno je, po Tačijevom američkom braniocu Gregu Kihou (Gregg Kehoe) ta država razmotrila „rizik od (Tačijevog) bekstva i uticanja na svedoke“.
Druga država je u svojoj garanciji za Tačija sudu potvrdila da je sposobna da „‘nadgleda i sprovede’ … sveobuhvatne mere uključujući zabranu javne i političke aktivnosti, ograničenje, kontrolu i praćenje kontakata, komunikacija, kao i fizičkog kretanja“.
Odbrana tvrdi da „garancije navedenih zemalja na primeren način umanjuju rizik“ da bi Tači, ako bude privremeno oslobođen, mogao pobeći, opstruisati rad suda, zastrašivati svedoke ili ponoviti krivično delo.
U odgovoru na Tačijev zahtev, tužilaštvo je naglasilo da priložene „garancije trećih država ne ublažavaju na adekvatan način rizike“ koje bi donelo Tačijevo puštanje iz pritvora.
Po tužiocima, sud, imajući to u vidu, ne bi trebalo ni da razmatra garancije i uslove koje su ponudile dve države.
„U konkretnim okolnostima u vezi sa Tačijem, nema ničega što bi Kosovo ili bilo koja druga država mogli učiniti da u dovoljnoj meri spreče da se rizici ostvare. Ukoliko bi se to dogodilo, to bi nanelo nepovratnu štetu integritetu sudskog procesa. Produženje pritvora jedini je način da se rizici suzbiju“, zaključilo je tužilaštvo.
O zahtevu Tačijeve odbrane odlučiće sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou), koji je već odbio da ukine pritvor saoptuženima Kadriju Veseljiju (Veseli), Redžepu Seljimiju (Rexhep Selimi) i Jakupu Krasnićiju (Krasniqi).
Trojica optuženih najavila su da će na tu odluku uložiti žalbu.
U aprilu ove godine, apelaciono veće suda je odbacilo žalbe optuženih na prethodnu odluku sudije Gijua da im produži pritvor.
Iako se složio sa odlukom većine da Tačiju uskrate uslovnu slobodu, sudija apelacionog veća Kaj Ambos (Kai) iz Nemačke je, u izdvojenom mišljenju, tada ukazao da bi ponuda „treće države“ da prihvati optuženog „mogla biti važan, a možda i odlučujući faktor“ pri donošenju odluke o zahtevu za puštanje iz pritvora.
Takva konkretna i precizna ponuda „treće države“ u „budućim slučajevima“, po sudiji Ambosu, „mogla bi biti snažan argument u korist puštanja na uslovnu slobodu“.
Optužnica Tačija (52), Veseljija (53), Seljimija (49) i Krasnićija (69) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na KiM i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su u 10 tačaka za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Četvorica optuženih uhapšena su na KiM 4. i 5. novembra prošle godine.
U prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, svi su izjavili da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tagovi
