Bila je to utakmica koja je ušla u kolektivno nesvesno Jugoslovena, čak i kad Jugoslovena više bilo nije.
Dvadeset šestog dana juna, na kamenom stadionu Bentegodi u Veroni, Dragan Stojković Piksi poslao je Vaskeza po burek, da se nikada ne vrati, a onda magijom ubio pauka u mreži iza Zubizarete i odveo Jugoslaviju, na njenom poslednjem velikom takmičenju, u četvrtfinale sa Maradoninom Argentinom.
Tamo ćemo ispasti na penale, iako ćemo sa igračem manje biti čak i bolji od tada još aktuelnih svetskih prvaka, ali to je već neka druga priča…
Ovo je bila priča o radosti: kako je to već tradicija na ovim prostorima, odmah po završetku meča na ulice jugoslovenskih gradova izašli su građani, vitlali zastavama, pevali himnu i klicali ime države.
Ovaj stari snimak svedoči kako je bilo u Beogradu i Sarajevu.
Spiker je govorio o teškim vremenima i teška vremena su se uskoro i desila.
Ali ćemo makar zauvek imati Veronu…
Tagovi
