Đinđić upisuje Filozofski fakultet, iako otac insistira na nečem praktičnijem.
Pokušao je – neuspešno – da upiše režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, a zanimalo ga je i novinarstvo, u kojem će kasnije objavljivati brojne kolumne i članke.
Filozofski fakultet, ipak, prva je prekretnica u njegovom životu. Pronašao je sebe.
Sve dalje u njegovom životu dešavalo se brzo. Posle dve godine studija postaje predsednik Saveza studenata, i sa Miodragom Stojanovićem odlazi na studentski skup u Ljubljani 1974. kao predstavnik Beogradskog univerziteta.
Policija brutalno sprečava skup, a KP Nacrt rezolucije koji su spremili studenti označava kao „neku vrstu novog političkog programa“.
Đinđić je uhapšen. Imao je samo 22 godine.
„Probudilo nas je jako svetlo. Soba je bila puna policajaca sa mašinkama i reflektorima uperenim u nas. Onda su nas u gaćama izbacili napolje. Oko kuće je bio lanac milicionera-graničara, isto tako sa mašinskim puškama. Bila je mesečina, videla se reka i magla nad rekom. Bile su dve ‘marice’, ali oni su nas svih petnaest strpali u jednu. Jedva smo stali unutra, nismo mogli da dišemo. Vozili su nas jedan sat i doveli nas u jednu seosku kuću koja mora da 10 je bila punkt KOS ili DB. Jer, mada nije imala nikakvih oznaka, unutra je bila potpuno opremljena. Postojala je čak i soba sa gumenim zidovima. Tu su nas držali jedan sat. Ispitivali su nas, ali nas nisu tukli. Onda su nas pustili“, Zoran Đinđić, „Jedna beogradska priča“.
Đinđićev advokat bio je Srđa Popović, što takođe nije nebitno za njegovo dalje formiranje. Sa grupom studenata osuđen je na godinu dana zatvora, ali su ga Titova želja da dobije Nobelovu nagradu za mir i međunarodni pritisak sačuvali od odlaska u zatvor. Umesto toga, Đinđić se vraća u Beograd i iste godine brani diplomski – 6. decembra 1974.
Interesovanje je bilo toliko da se odbrana premešta u „veliku salu 310″, što se retko dešavalo na ovom fakultetu. U komisiji su bili Mihailo Marković i Ljubomir Tadić, čovek koji će najviše uticati na njegovu dalju karijeru…
***
POKLON KNJIGA UZ NEDELJNIK l Kako je Đinđić polarizovao mišljenje i formirao alternativu l Da li je stvarno pristao da ode na Harvard i povuče se iz politike l Ko je javio, a ko nije za pripremu atentata? l Odrastanje, Habermasov uticaj, Ljuba Tadić l Raspad DOS-a i stenogrami sa sednica l Beleška DB-a po kojoj je i sproveden atentat
Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 5. avgusta svi čitaoci na poklon dobijaju poklon knjigu Veljka Lalića o Zoranu Đinđiću – „Zoran Đinđić i nedovršena država“
***
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednom jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
