U reprizi finala iz Svetskog prvenstva u karateu iz 2018. godine srpska karatistkinja Jovana Preković je ponovo slavila protiv kineske takmičarke Ksaojan Jin i osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama.
Ovo je ujedno bila druga zlatna medalja za Srbiju na Igrama u Tokiju, što je znatno popravilo poziciju zemlje u ukupnom plasmanu. Srbija je jutros bila na 45. poziciji, a kraj olimpijskog dana dočekla je na 32. mestu. Ukupno je donela Srbiji sedmo odličje.
Karate, kao sport, po prvi put je u kategoriji sportova Olimpijskih igara. Jovana je tako ušla u istoriju kao prva zlatna karatistkinja u kategoriji do 61 kilograma.
Odrasla u Aranđelovcu, podno Bukulje je počela da se bavi karateom u petoj godini. Trener joj je Roksanda Atanasov, a počela je da trenira u lokalnom klubu „Knjaz“. Jednostavno je, kako je pričala, pobednički tim se ne menja.
„Radim sa Roksandom ceo život, ona mi je kao druga majka. Uz to što mi je trener ona mi je i prijatelj i pokazala mi je pravi put za koji se vredi boriti. Naučila me je bitnim životnim vrednostima koje će mi biti potrebne i kada završim karijeru“, ispričala je aktuelna svetska i olimpijska šampionka.
Jovana je rođena u Švajcarskoj, gde su joj roditelji otišli da rade tokom devedesetih. Ona se sa starijom sestrom Jelenom, takođe karate šampionkom, prva vratila u Aranđelovcu. Detinjstvo je provela sa babom, dedom i starijom sestrom u Aranđelovcu. Posle određenog vremena iz Švajcarske su se vratili i roditelji sa mlađom sestrom i bratom.
„Imala sam zaista bezbrižno odrastanje. Mama, tata i cela porodica su mi pružili ogromnu ljubav i podršku zbog čega sam veoma srećna“, rekla je jednom prilikom osvajačica zlatne medalje u Tokiju.
Ona i sestra su počele da treniraju kod Atanasov. Kako je istakla Jovana, ona je na prvi trening otišla zbog crtnog filma.
„Roksanda je držala časove karatea u svim vrtićima u Aranđelovcu, a moj deda je odlučio da me tu upiše jer sam volela crtani film ‘Zmajeva kugla’ i glavnog karaktera Gokua. On je znao borilačke veštine i ja sam htela da budem poput njega“, ispričala je svojevremeno Jovana Preković.
Počevši od bronze na Evropskom prvenstvu u turskoj Koniji 2013. godini, a uključujući i zlato iz Tokija, sakupila je 22 medalje u juniorskoj i profesionalnoj karijeri širom sveta. Devet najsjajnijih odličja, pet srebrenih i osam bronzanih. Bila je evropski i svetski šampion. Kako bi ostvarila uspehe, pričala je da su potrebna neverovatna odricanja. Njen ceo dan je programiran, a nedeljno ima od osam do deset treninga.
„Ustajem dva sata pre treninga, doručkujem, popijem kafu što mi je obavezan ritual. Volim i da odvojim malo vremena za čitanje knjige, tada sam „baš svoja“. Zatim idem na trening, pa sledi ručak, odmor i drugi trening, a uveče volim da pogledam neki dobar film“, otkrila je karaktiskinja svojevremeno u intervjuu za B92.
Pitomac je Vojne akademije Srbije, ali i pripadnica Sportske jedinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Svetski šampion je postala sa 22 godine. Nakon titule, bila je, kako je ispričala, „nesrećna“.
„Nisam shvatala šta sam uradila i nisam mogla da se nosim sa tim, otkud ja na Svetskom prvenstvu i to šampionka. Plus su počeli da mi pričaju o Olimpijskim igrama… Mislila sam, ma kakve crne Olimpijske igre. Nisam znala da nosim to breme, a onda sam shvatila koliko to želim. Izgubiš se malo, ne znam kako sam sve to dobila, otkud baš ja? Sa 22 godine svetski prvak, pa ja ne znam da se nosim sa tim, istinski sam to želela, ali nisam znala šta me je snašlo“, rekla je Jovana.
Naučila je da vizealizuje udarce, predviđa kako će meč da se odvija, pa čak i postolje…
„Ja uvek vizualizujem kada odem na trening, kada završim fizički deo, vizualizujem udarac. Skroz sam u udarcu. Vidim kako ulazim u udarac na SP, kako ulazim u mavaši geri, maj geri… Svaki dan mi je vizueliziacija i kada odem na takmičenje ja sve vidim kako će da se dogodi. Kako pobeđujem, kako idem na postolje i to je bitan faktor za vrh“, izjavila je karatistkinja.
Ipak od te 2018. godine kada je napravila veliki uspeh, shvatila je da mnogo mora da radi na pshihološkom aspektu. Pred Tokio je uspela da prebrodi sve prepreke.
„Očekivanja stvaraju veliki pritisak, ja sam napravila mehanizam kako da se nosim sa tim. Ranije mi je bilo teže, sada sam zrelija, prošla sam dosta stvari što se tiče takmičenja. Naučila sam da kontrolišem pritisak i to će verujem da presudi u bitnim momentima na Olimpijskim igrama“, rekla je neposredno pred put u Japan.
Ranije ove godine, objasnila je kako bi se osećala ako bi čula himnu „Bože pravde“ na Olimpijskim igrama u Tokiju, dok je na postolju.
„Da pustim suzu. Samo sam tad pustila suzu, kada sam se, da kažem, popela na krov sveta i kad sam čula himnu. Ja sam se pitala kako ljudi plaču kada čuju himu, nisam mogla da razumem. Ja kad sam čula, ja sam se tresla, pa sam počela da plačem, nisam mogla da se smirim. Nisam znala šta se desilo. Jedva čekam taj osećaj“, rekla je tada Jovana i dočekala je da čuje himnu.
Tagovi
