ROVANEMI, Finska – Arktik se topi, a Kina ne propušta priliku da proširi svoj uticaj na sever.
Povlačenje leda za Kinu moglo bi da predstavlja dve značajne prilike: nove izvore energije i bržu rutu za špediciju. Kina zato neguje bliže odnose sa Rusijom.
Kineski timovi buše u potrazi za gasom ispod ledenih voda Karskog mora na severnoj obali Rusije. Svakog leta, poslednjih pet godina, kineski teretni brodovi manevrisali su između glečera na ruskim obalama – novim prolazom koji Peking voli da zove “Polarni put svile“. U Šangaju kineski brodograditelji nedavno su dovršili drugi ledolomac – „Snežni zmaj 2“.
Kineske ambicije na Dalekom severu, kaže Aleksi Harkonen, finski ambasador za arktičke poslove, odraz su njihovih ambicija svuda u svetu.
„Oni žele uticaj u čitavom svetu“, kaže Harkonen. „Uključujući i Arktik.“
Kinesko-rusko partnerstvo povoljno je po agende obeju zemalja u ovom regionu, makar zasad, naročito pošto se neprijateljski odnosi Kine i SAD istovremeno rasplamsavaju po pitanjima trgovine, teritorije i optužbi za špijunažu.
Ta tenzija prenosi se i na Arktik. Ministarstvo odbrane SAD je u godišnjem izveštaju o vojnoj moći Kine predstavljenom u aprilu prvi put predstavilo i odeljak o Arktiku, te upozorilo na opasnosti usled sve intenzivnijeg prisustva Kine u toj oblasti, pa čak i moguće raspoređivanje nuklearnih podmornica u budućnosti.
Državni sekretar SAD Majk Pompeo nedavno je iskoristio priliku na sastanku sa stranim ministrima u Rovanijemiju, samo nekoliko kilometara južno od Arktičkog kruga, da oštro kritikuje Kinu zbog, kako je rekao, „agresivnog ponašanja“ na Arktiku i ukaže na akcije Pekinga u drugim delovima sveta.
Analitičari koji prate aktivnosti Kine na Arktiku navode da je Pompeo prenaglasio prirodu kineskih aktivnosti na severu. Kina nije vojno prisutna na Arktiku, niti polaže bilo kakva teritorijalna prava. Njene aktivnosti, makar zasad, isključivo su komercijalne i naučne vrste.
Peking, međutim, u strateškom smislu može dobiti mnogo od topljenja arktičkih glečera, te se zato i fokusira na dugoročne ciljeve.
Kina nastoji da ulaže novac u skoro svaku arktičku zemlju. Investira milijarde u izvlačenje energije ispod permafrosta na poluostrvu Jamal na severu Rusije. Buši gas u ruskim vodama uz rusku kompaniju Gazprom. Traži minerale na Grenlandu. A kineski telekomunikacioni gigant želi da sklopi partnerstvo sa finskom kompanijom koja planira da novim podvodnim internet kablovima poveže Severnu Evropu i Aziju.
Iako je Severnomorski put još uvek prolaz kojim je vrlo nezgodno manevrisati, zahvaljujući klimatskim promenama on je tokom većeg dela godine šire otvoren. Arktik se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka.
Veza Kine i Rusije je od sve vitalnijeg značaja za obe zemlje; Rusiji su potrebne kineske investicije za ekstrakciju prirodnih resursa ispod permafrosta i monetizovanje svoje dugačke arktičke obale, naročito otkada su SAD uvele sankcije Rusiji nakon aneksije Krima 2014. godine.
Iako je Rusija nekada bila veoma kompetitivno nastrojena kada je reč o Arktiku, sada neguje drugačiji pristup i dopušta Kini da se približi.
Predsednik Vladimir Putin sa kineskim predsednikom Si Đinpingom susreo se više puta nego sa ijednim drugim stranim liderom, a Putin lično nadgleda investicije kineskih kompanija u energetski sektor i saobraćajnu infrastrukturu u arktičkim oblastima Rusije.
Putin se u aprilu sastao sa Sijem u Pekingu kada mu je predložio povezivanje Severnomorskog puta u ruskim vodama sa ogromnim kineskim infrastrukturnim projektom poznatim kao „Pojas i put“. Tim spajanjem nastao bi „konkurentni globalni put“ koji bi veliki deo Azije povezao sa Evropom.
Kina i Rusija nedavno su najavile da će pokrenuti zajednički centar za istraživanja u kojem će se, između ostalog, proučavati i promene u ledu na Severnomorskom putu, a Grupa Poli, kineska državna korporacija, 2017. godine ponudila je izgradnju nove luke u Arhangelsku, na arktičkoj obali Rusije.
Kina je sa Islandom potpisala sporazum o slobodnoj trgovini pre šest godina, pruživši tako malom Islandu priliku da svoj glavni proizvod – ribu – izvozi na ogromno tržište. Jedna kineska kompanija predložila je partnerstvo sa Grenlandom u obnovi aerodroma, a druga kineska kompanija ponudila je da izgradi luku za Švedsku, iako je kasnije povukla ponudu usled zahlađenja diplomatskih odnosa dveju zemalja.
„Arktičke zemlje ne mogu da kažu ne investicijama, to je jasno“, kaže Harkonen, finski diplomata. „Želimo da budemo sigurni da znamo šta Kina želi.“
© 2019 The New York Times
Tagovi
