Nemačka: Braća iz Avganistana ubila sestru u Berlinu jer je htela da živi slobodno

Dva brata koja potiču iz Avganistana optužena su za ubistvo svoje sestre – verovatno zbog „povređenog osećanja časti“. Taj zločin bi mogao da postane i jedna od tema predizborne kampanje u Nemačkoj, piše Dojče vele.

Marijam H. je pobegla pre više godina. Iz Avganistana za Nemačku. Daleko od stalnog ubijanja, od islamističkog terora talibana i od prisila koje vladaju u jednom arhaično-patrijarhalno strukturisanom društvu. U Nemačkoj je imala šansu da vodi slobodan život i da o njemu sama odlučuje.

Ali, izgleda da je upravo to bilo kobno za 34-godišnju majku dvoje dece. Ubijena je – a za ubistvo su optužena njena dva brata koja su smatrala da ona živi nemoralno. Užasan zločin, počinjen baš u nemačkoj prestonici, liberalnom i otvorenom Berlinu.

Sumnja se da je u pitanju „ubistvo iz časti“

Državno tužilaštvo i berlinski Ured za borbu protiv kriminala sada vode istragu protiv braće stare 22 i 25 godina. Oni su pod sumnjom da su 13. jula u Berlinu „zbog osećanja povređene časti, zajednički ubili“ svoju sestru.

Državno tužilaštvo smatra da su braća još istog dana leš svoje sestre u jednom koferu prebacili u Nojburg u Bavarskoj gde živi treći, najstariji brat. Tamo su njih dvojica zajednički i pokopali Marijam H. Leš je nešto kasnije pronađen.

Obdukcija je potvrdila sumnju na ubistvo i da se radi o sestri osumnjičenih. Potraga za Marijam H. trajala je više dana: analizirani su snimci nadzornih kamera i izjave svedoka; sumnje da su je braća ubila su bile sve jače, tako da su na kraju oni uhapšeni. Inače i njih dvojica žive u Berlinu od pre nekoliko godina.

Mržnja prema zapadnom načinu života?

Odmah su se rasplamsale i diskusije o uzrocima takvih ubistava. One se često vrte oko pitanja: odakle tolika mržnja prema zapadnom načinu života? Bitan aspekt je patrijarhalna perspektiva, kaže u razgovoru za DW Martin Lesentin, portparol Međunarodnog društva za ljudska prava. Ta perspektiva je „često povezana sa određenim verskim stavom koji je takođe tradicionalno verski“.

Istovremeno se, kako dodaje Lesentin, radi o kompleksu muškaraca „koji ne mogu da očekuju uspeh u životu ili ga nisu imali, uspeh u poslu koji bi voleli da imaju u jednom slobodnom društvu, pa i u takmičenju sa ženama. Oni u osnovi žele da time što su se rodili kao muškarci – određuju sve“.

Klara Rigoni sa Instituta Maks Plank za istraživanje kriminala, bezbednosti i prava, takođe vidi patrijarhalne strukture kao glavni uzrok. U suštini je u pitanju „muška kontrola ženske seksualnosti i seksualna čast žene za koju porodica smatra da mora da je štiti“. To, kako kaže, nije prisutno samo u muslimanskim porodicama, jer „ubistva iz časti“ nisu svuda obavezno i verski motivisana.

Nasilje u ime tradicionalne „časti“ trpe devojke i žene u svim delovima sveta, kaže Rigonijeva: „Takvih patrijarhalnih struktura je bilo u različitim vremenima i regionima“. Ona u razgovoru za DW navodi Jugoistočnu Aziju, Afriku, kao i Latinsku Ameriku „gde, na primer, ima prisilnih udaja. Ali, tako je bilo i u sredozemnom regionu u prošlosti, a delom i danas“.

Političko natezanje oko terminologije

Ubistvo Marijam H. odavno je dobilo političku dimenziju. Političari svih stranaka su tim povodom zauzeli pozicije u medijima i na društvenim mrežama. Svi najoštrije osuđuju ubistvo i izražavaju saosećanje sa žrtvom i posebno njenom decom. Kada je reč o uzrocima, u vladajućoj koaliciji govore uglavnom o „neuspeloj integraciji usled arhaičnih predstava o svetu“ (Kaj Vegner, CDU Berlin) ili „ubistvom iz časti“ za koje je kriva „arhaična slika sveta i žena“ (Franciska Gifaj, SPD Berlin). 

Terminološki pristup nije isti kod svih. Tako postoji i mišljenje prema kojem je izraz „ubistvo iz časti“ neprikladan, jer „sadrži opravdanje za počinioce – ubistvo i čast ne idu zajedno“, i zato je bolji izraz „femicid“: „To je ubijanje žena zbog njihovog pola. Pri tome se uvek radi o patrijarhalnim strukturama. Počinioci su supruzi, partneri, očevi, sinovi, braća i drugi muški članovi porodice“ (Elke Brajtenbah, Levica, Berlin).

A ima i (desničarskih) stavova prema kojima reakcije poput malopređašnje nisu adekvatne i „ponovo pokazuju neuspeh levičarske integracione ideologije koja odbija da se suoči sa realnošću – na račun bezbrojnih ženskih žrtava u Nemačkoj“ (Beatriks fon Štorh, Alternativa za Nemačku).

Šta da se radi?

Svi su složni bar u oceni da liberalno društvo poput nemačkog mora učiniti sve kako bi ovakva ubistva bila sprečena. Martin Lesentin je siguran da je osnovni preduslov za to – obrazovanje, „i to na duži rok i u sistemu koji omogućava doživljaj uspeha“.

Predsednik Međunarodnog društva za ljudska prava navodi mogućnost organizovanja „višegodišnjih integracionih seminara i mogućnosti obučavanja“ koji bi migrantima otvorili ekonomski i društveni pristup nemačkom društvu. To je važno jer, kako kaže, „u slučaju drugih migracionih talasa sve do danas vidimo da ljudi koji su u Nemačkoj već treća ili četvrta generacija, još uvek upadaju u oči svojim seksističkim ponašanjem, sve do ubistva iz časti“.

Sličnog mišljenja je i Klara Rigoni sa Instituta Maks Plank koja smatra da je razbijanje patrijarhalnih struktura teško, ali da nedostaci u integraciji mogu da se otklone upornim radom na školovanju i otvaranju mogućnosti za zapošljavanje migranata.