Među partnerima u NATO se već razmatra ko bi na položaju generalnog sekretara NATO zamenio Jensa Stoltenberga, kome 2022. ističe mandat, potvrdili su nezvanično izvori NATO u Briselu, navodeći da ne mogu da komentarišu pisanje španskog lista Pais da za tu funkciju ima šest kandidata i da su sve žene.
Pais navodi da su viđene kandidatkinje bivša britanska premijerka Tereza Mej, nekadašnja čelnica Službe za bezbednost i spoljne poslove Evropske unije Federika Mogerini i nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer.
Madridski dnevnik dodaje da među partnerima u Atlantskom savezu postoji široko uverenje da posle 73 godine jedna žena treba da preuzme čelno mesto zapadnog vojnog-političkog saveza i kaže da su „još tri kandidatkinje sa Istoka Evrope“.
To su, navodi Pais, bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte, predsednica Estonije Kersti Kaljulai i donedavna predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović.
Nova ličnost na čelu NATO će biti izabrana iduće godine na samitu u Madridu, a uglavnom je nepodeljeni stav atlantskih saveznika da to mora biti u političkim i geopolitičkim poslovima „iskusan Evropljanin, odnosno Evropljanka“.
Španski list kaže da je Tereza Mej već nezvanično kandidatkinja, da je njena prednost što ima važno iskustvo kao predsednica vlade, ali neki partneri u NATO misle da nije povoljna činjenica to što Velika Britanija više nije članica Evropske unije, a što bi moglo izazvati nesporazume u času kad EU želi da razvije zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku, čemu se protivila Velika Britanija dok je bila članica EU.
„U igri je i ime Federike Mogerini, kojoj ne idu u prilog kritike na račun vođenja spoljne politike EU“, ističe Pais i napominje da za Anegret Kramp-Karenbauer predstavlja priličan problem činjenica da je na čelu Evropske komisije takođe Nemica, Ursula fon der Lejen, „a nijedna od njih nije bila predsednica vlade“.
Madridski dnevnik ukazuje na to da „mada uloga generalnog sekretara može izgledati od drugorazrednog značaja u organizaciji u kojoj se sve odluke donose uz nužnu jednoglasnost i neospornu prevlast SAD, što se ne dovodi u pitanje, ta ličnost ipak ima ključnu ulogu u utvrđivanju koje i kako će se voditi rasprave“.
Na samitu u Madridu iduće godine treba da bude usvojena nova strategija NATO koja kao glavnog suparnika, ako ne i već neprijatelja, vidi Kinu.
A to je, kako objašnjava Pais, „Novi koncept za iduću deceniju, u koji je ugrađena ‘Vizija od 360 stepeni’, čime se zamenjuje dosadašnji koncept odbrane usredsređen skoro isključivo na Rusiju, a uvode se višestruki ciljevi suzbijanja opasnosti, od vojnih i terorističkih, do ekonomskih, tehnoloških, ekoloških, što prete i iz vasione i sajber prostora“.
Tagovi
